Kонцепт познат као хигијенска хипотеза деценијама упућује да је за потпуни развој имуног система деце потребно одређено излагање микробима. Док су стопе алергија астме и поленске грознице у индустријализованим западним земљама знатно порасле, научници су уочили да деца која одрастају на сеоским имањима кудикамо ређе оболевају, пише Science Alert. Тај феномен назива се учинак фарме. „Деца која одрастају на фармама изложена су ширем спектру микроба и знатно ређе имају такве тешкоће”, објашњава епидемиолог Маркус Еге из Универзитетске болнице LMU и Института за превенцију астме и алергија при Хелмхолц Минхену у Немачкој. Сада су открили које врсте бактерија посредују у том учинку у руралним деловима Европе, што је корак ближе потврди хигијенске хипотезе.„С нашом новом студијом имамо много јаче доказе јер можемо идентификовати појединачне карике у предложеном узрочном ланцу: бактерије, њихови метаболички производи и људски рецептори на које делују”, додао је. Алергије, астма, поленска грозница и екцеми јесу стања која настају када имуни систем претерано одговара на безопасне надражаје. Ако је хигијенска хипотеза тачна, истраживачи би требало да пронађу специфичне микробе који, после излагања, подстичу имуни систем на примереније реакције и тако смањују појаву тих болести. У новој студији су издвојили девет бактеријских врста. „Идентификовали смо мањи број бактерија које сада можемо прецизно одредити на нивоу врсте, попут Romboutsia timonensis и Glutamicibacter arilaitensis”, објаснила је биоинформатичарка Ђулија Пагани из исте научне установе. Према њеним речима, „ове грам-позитивне бактерије заједно посредују у две трећине заштитног учинка фарме код астме и у половини учинка код поленске грознице и атопијског екцема”.Истраживачи су те врсте нашли у узорцима прашине с мадраца 1.018 школараца из сеоских делова јужне Немачке и у ваздуху из стаја на 47 сеоским газдинствима на којима део те деце живи. Девет бактерија повезаних са учинком фарме чинило је шест посто микроба у прашини с мадраца, али чак 25 посто у узорцима из стаја. Деца изложена тим микробима, нарочито сеоска, имала су знатно мању вероватноћу појаве астме. Утврђено је да ти микроби потичу из црева крава и завршавају у њиховом измету, одакле вероватно доспевају у ваздух шталамаама. Деца на фармама проводе време уз краве, удишу те микробе и, како показује њихово постојање на мадрацима, доносе их у своје домове где се умерено излагање наставља. Kључна чињеница је умереност излагања. Бактерије стварају метаболите који активирају рецептор познат као АhR, а он подстиче имунску сигнализацију. „Висока активација АhR је штетна, а умерена, каква настаје удисањем бактеријских метаболита у стајама, корисна”, наводе истраживачи. Kада се активира, рецептор покреће снажан противупални одговор који може помоћи у спречавању настанка астме и алергија.Научници ће морати да спроведу додатне експерименте да утврде тачне механизме. Ипак, след догађаја – од краве, преко бактерија и ваздуха до дечјег имуног система – сада је јаснији. „Укупно, ова анализа описује снажну и доследну повезаност специфичног излагања околини и природне заштите од астме и алергија”, написали су аутори студије објављене у часопису NЕЈМ Еvidence. „На молекулској равни они могу унапредити разумевање механизама заштите. У коначном, то би могло поспешити развој делотворних и подношљивих стратегија превенције најчешћих хроничних стања у детињству.”(Илустрација Еbrart p/Pexels)(Индекс)The post СЕОСKА ДЕЦА ЗДРАВИЈА! appeared first on Galaksija Nova.