Остеопороза, поступни губитак коштане масе, могла би постати прошлост захваљујући новим научним сазнањима. Истраживање је открило кључни механизам који би се у будућности користио за лечење болести слабљења костију. Студија из 2025. године, коју су спровели истраживачи са Универзитета у Лајпцигу и Универзитета Шандонг, означила је ћелијски рецептор GPR133 као пресудан за густоћу костију, пише Science Alert. Обољење, иначе, настаје када тело не успева да замени стару кост новом, због чега оне постају крхке, ломљиве и теже зацељују. Научници су се усредсредили на протеин GPR133 јер су раније студије повезале варијације у гену који га кодира с густоћом костију. Обавили су тестирања на мишевима којима је тај ген уклоњен или се могао активирати помоћу хемикалије АP503. Мишеви којима је недостајао ген GPR133 имали су слабе кости, слично симптомима остеопорозе.Међутим, када је рецептор постојао и активирао АP503, производња и чврстоћа костију су се побољшале. Поменута хемикалија делује као биолошки прекидач који подстиче остеобласте, ћрлије које изграђују кости, на појачани рад. Показало се да се учинак може додатно појачати у комбинацији с телесним вежбама. „Помоћу материје АP503, недавно препознате рачунарском претрагом као стимулатора GPR133, знатно смо повећали чврстоћу костију и код здравих и код мишева с остеопорозом”, изјавила је биохемичарка Инес Либшер са Универзитета у Лајпцигу. Иако се резултати остварени на животињама, темељни процеси су, вероватно, слични код људи. „Ако је тај рецептор оштећен генетским променама, мишеви показују знаке губитка коштане густоће у раном добу – слично остеопорози код људи”, додала је биохемичарка.Остеопороза је озбиљно стање које погађа милионе људи широм света. Иако доступни третмани могу успорити напредовање болести, не постоји лек који би је могао преокренути или излечити. Постојеће терапије често имају ризичне нуспојаве или временом постају мање делотворне, због чега се непрестано трага за новим методама превенције и лечења. Једно од обећавајућих истраживања из 2024. године резултирало је развојем имплантата на бази крви који поспешује природни механизам зацељивања сломљених костију. Међународни тим осмислио је биокооперативни регенеративни материјал који користи синтетичке да побољша структуру и функцију баријере коју крв природно ствара при згрушавању. У тестовима на пацовима твар у виду гела – која се може и тродимензионално одштампати – показала се успешном у поправљању оштећења костију. „Могућност да се људска крв лако и сигурно претвори у регенеративне имплантате уистину је узбудљива. Kрв је практично бесплатна и може се лако добити од пацијената у релативно великим количинама”, рекао је биомедицински инжењер Kозимо Лигорио са Универзитета у Нотингему.У још једној студији из 2024. на Универзитету Kалифорнија у Сан Франциску идентификован је нови хормон код женки мишева који подстиче раст изненађујуће јаких и густих костију. Назван мајчински мождани хормон (МBH), он појачава густоћу, масу и чврстоћу костију у тестовима и на мушким и на женским мишевима. „Kада смо тестирали те кости, показало се да су знатно јаче него иначе. Никада нисмо раније постигли такву минерализацију и зацељење ниједном другом стратегијом”, објаснио је биолог матичних ћелија Томас Амбрози са Универзитета Kалифорнија у Дејвису. Упркос томе што су многа од ових открића доказана само на животињама и тек треба да буду проверена на људима, будући лекове за јачање костију чине се веома обећавајућим. Аутори студије о рецептору GPR133 надају се да би се ти третмани могли користити не само за јачање здравих костију, већ и за обнову оштећених, као у случајевима остеопорозе код жена у менопаузи. „Новoдоказано паралелно јачање костију поново истиче огромну моћ коју наведени рецептор има за медицинску примену код старења популације”, закључила је молекуларна биолошкиња Јулијан Леман са Универзитета у Лајпцигу. Истраживање је објављено у часопису Signal Transduction and Targeted Therapy.(АI илустрација)(Индекс)The post ОСТЕОПОРОЗА ГУБИ БИТKУ appeared first on Galaksija Nova.