Нова генерација телескопа, предвођена инструментима који могу директно анализирати хемијски састав атмосфера егзопланета, тражиће биосигнатуре – трагове кисеоника, метана или хлорофила. Чак и један позитиван резултат почеће да сужава овај јаз од двадесет редова величине. До тада остаје нам да бирамо: да ли нам је утешнија мисао о усамљеном чуду ретке Земље или визија универзума што врви од живота, али у којем су прави близанци нашег дома ипак непојамно далеко? Одговор на то питање остаје једна од највећих преосталих граница модерне науке.Kада поставимо питање колико планета сличних Земљи постоји у космосу, искрен научни одговор гласи: зависи кога питате. Процене озбиљних истраживача варирају у невероватном распону од преко двадесет редова величине. На једном крају спектра налази се цифра јединица – ми сами, док се на другом крају помиње бројка од приближно сто квинтилиона. Овај јаз није знак да неко од научника греши у основној математици, већ указује на то да се у термину слична Земљи (Earth-like) крије права семантичка замка. За астронома овај термин често значи само да је планета стеновита и да се налази у насељивој зони своје звезде. За биолога он подразумева свет са стабилном климом и богатом, комплексном биосфером. Обе екстремне тврдње у овој дебати засноване су на реалним подацима и научним методама, али оне покушавају да одговоре на суштински различита питања: колико има потенцијалних станишта, а колико стварних исхода?Оптимистична страна ове дебате полази од чврстих података прикупљених мисијама попут Насиног телескопа Kepler. Он је дизајниран да измери учесталост звезда које имају планету величине Земље у својој насељивој зони – региону где температура омогућава постојање течне воде на површини. У астробиологији се овај удео назива еtа-Еarth. Према једној широко цитираној анализи података са Kepler-а, процењује се да би само у Млечном путу могло постојати до шест милијарди планета сличних Земљи које круже око звезда сличних Сунцу. То би значило да свака пета таква звезда потенцијално крије свет сличан нашем. Kада ову стопу проширимо на остатак видљивог универзума, бројеви постају незамисливи:Процењује се да у видљивом космосу постоји око два билиона (2.000.000.000.000) галаксија.Множењем броја галаксија са стопом планета сличних Земљи, долази се до цифре од приближно сто квинтилиона (број 1 са двадесет нула).Ова бројка представља списак „космичких некретнина” – светова који су праве величине и на правој удаљености од своје звезде да би се на њима могло живети. На другом крају дебате налази се хипотеза о реткој Земљи, коју су 2000. године популаризовали геолог Питер Ворд и астроном Доналд Браунли у својој књизи Rare Earth. Њихов аргумент је да, иако прост микробски живот може бити уобичајен, развој комплексног живота захтева невероватан низ срећних околности. За настанак богате биосфере неопходна је гомила услова који се ретко поклапају у истом простору и времену:Тектоника плоча: Kључна је за дугорочну регулацију климе кроз циклус угљеника; без ње би планета могла завршити као врела Венера или смрзнути Марс.Велики месец: Неопходан је за стабилизацију нагиба осе ротације планете, што спречава хаотичне промене годишњих доба које би могле уништити биосферу.Јупитер као штит: Присуство џиновске планете у спољном систему скреће комете и астероиде, знатно смањујући учесталост катастрофалних удара.Магнетно поље: Без снажног магнетног поља, звездани ветрови би временом огулили атмосферу, као што се вероватно десило Марсу, остављајући површину изложену смртоносном зрачењу.Дуги периоди стабилности: Еволуција од једноћелијских организама до комплексних бића захтева милијарде година мира, без честих космичких катаклизми или екстремних геолошких преокрета.Kада се кумулативна вероватноћа свих ових фактора сабере, број светова који су прави близанци Земље у смислу способности да подрже комплексан живот драматично опада – потенцијално сведен на само један пример: наш свет. Разумевање ове дебате лежи у препознавању шта се тачно броји у свакој од процена. Процена о обиљу броји адресе (станишта која су физички погодна по величини и температури), док процена о реткости броји исходе (места где је живот заправо процветао у комплексне форме). Галаксија може бити препуна стеновитих планета на идеалним удаљеностима, а да ипак буде потпуно тиха и празна. Огроман јаз између једног и сто квинтилиона заправо је мера нашег тренутног незнања о томе шта се дешава у критичном кораку између погодне адресе и успешне биосфере.Kолико су ове бројке заиста поуздане? Kао специјалисти за астробиолошку синтезу морамо бити трезвени: обе су подложне променама. Вредност еtа-Еarth је и даље предмет спора јер дефиниција насељивости варира. Такође, процена о два билиона галаксија, актуелна од 2016. године, доведена је у питање новијим истраживањима која сугеришу да би тај број могао бити знатно мањи, вероватно у стотинама милијарди. Поред тога, пука величина планете и њена орбита само су почетак приче. Велики број кандидата кружи око црвених патуљака, звезда чија је интензивна звездана активност и честе ерупције (flares) могу потпуно стерилисати површину планета или им одувати атмосферу пре него што живот уопште добије шансу. Према томе, бројка од сто квинтилиона представља апсолутну горњу границу засновану на највеликодушнијим претпоставкама.Тренутно се налазимо у незгодној позицији узорка од једног примера (Sample of One). На основу саме Земље не можемо знати да ли је пут ка комплексном животу неизбежан биолошки процес или невероватно срећан статистички ексцес. Оно што ће коначно решити ову дебату нису теоријски аргументи, већ емпиријски докази. Нова генерација телескопа, предвођена инструментима који могу директно анализирати хемијски састав атмосфера егзопланета, тражиће биосигнатуре – трагове кисеоника, метана или хлорофила. Чак и један позитиван резултат почеће да сужава овај јаз од двадесет редова величине. До тада остаје нам да бирамо: да ли нам је утешнија мисао о усамљеном чуду ретке Земље или визија универзума што врви од живота, али у којем су прави близанци нашег дома ипак непојамно далеко? Одговор на то питање остаје једна од највећих преосталих граница модерне науке.(Илустрација Pixabay)(Астрономски магазин) The post СЛОЖЕН ЖИВОТ ЧИСТО ЧУДО? appeared first on Galaksija Nova.