Чиваве, једна од најпрепознатљивијих пасмина на свету, деле део генетског материјала с дивљим којотима. То је показало ново истраживање које би могло објаснити неке од њихових јединствених особина, пише Science Alert. ДНK у свакој ћелији живог организма функционише као генетски запис који чува еволуциону прошлост. Родитељи је преносе на потомство, а управо то омогућује маучницима да прате порекло врста кроз време. Читање те повести је сложено, али савремени рачунари помажу у анализи огромних генетских база података. Тим са Универзитета Станфорд тестирао је два нова софтверска програма, Gnomix и Gnofix, који истовремено анализирају геноме многих животиња, процењују њихову повезаност и исцртавају еволуцијску карту.Тај процес, стручно назван закључивање о локалном пореклу (LAI), помаже истраживачима да утврде одкла потичу специфични делови ДНK. Kористећи овај поступак, они су у геному чиваве открили неочекивану везу и утврдили да најмањи пас на свету дели неколико сегмената генома с дивљим којотима. То допуњује раније доказе који су показивали да су данашње мексичке пасмине, чивава и мексички бездлаки пас Xоloizcuintli (Xilo), мешавина европских и претколумбовских паса. Gnomix је потврдио северноамеричко порекло обе пасмине. Анализа у породичном стаблу чиваве пронашла је гене којота, а геном бездлаког пса садржи више од четири посто гена арктичких паса.Студија објављена у часопису Nature Communications није утврдила када су тачно гени којота ушли у наследну линију чивава, али истраживања упућују да се то догодило пре доласка Kолумба у Америку. Такође није познато да ли је укрштање било намерно или случајно. Иако се њихове велике уши и изражајно завијање могу повезати с којотима, није јасно које су особине чиваве наследиле од својих дивљих предака. Иначе, познате су по независном и самоувереном понашању, што је неуобичајено за тако мале псе. Зоолошкиња Џеклин Бојд, која није учествовала у студији, објаснила је за Тhe Conversation да се дивљи којоти и вуци природно укрштају, поготово на подручјима где су вучје особине корисне. Kојоти су знатно мањи од вукова, али и даље вишеструко већи од чивава. Минијатурна грађа чиваве је вероватно резултат вештачке селекције илити људског гајења паса с пожељним особинама. Бојд је додала да постоје докази о сићушним псима у мезоамеричким културама и пре доласка Европљана, али непосредна веза с данашњим чивавама није позната.(Илустрација Unsplash)(Индекс)The post ЧИВАВЕ И KОЈОТИ РОЂАЦИ appeared first on Galaksija Nova.