Мозaк особа глувих од раног детињства преуређује се да би дао предност периферном виду. Та се промена догађа изненађујуће рано у визуелном путу, чак пре него што сигнали стигну до главног центра за вид. То је пример неуропластичности, способности мозга да мења неуронске везе и функције као одговор на различита искуства, стања или спољне утицаје. Нова студија, која је користила снимање мозга, детаљно је истражила како се визуелна мрежа прилагођава код особа с тешким оштећењем слуха, пише Science Alert.У научном раду објављеном у часопису PNAS тим психолога и неуронаучника из Уједињеног Kраљевства показао је да мозак особа са оштећењем слуха посвећује релативно већи део раног визуелног система самим рубовима видног поља. Сматрају да би ти учинци могли бити важни за откривање потенцијалних опасности из околине. „Без звучних сигнала глуви користе вид као рано упозорење за догађаје на периферији”, наводе истраживачи. „Глуве и наглуве одрасле особе заправо показују боље резултате у периферним задацима који укључују откривање или усмеравање пажње на пролазне или покретне мете.” Истраживачи су окупили 16 одраслих учесника с раним и тешким оштећењем слуха и исто толико особа доброг слуха. Kористили су структурну и функционалну магнетску резонанцију (МRI) за анализу неуралне структуре и за ретинотопно мапирање. Том техником се утврђује која подручја мозга реагују на различите локације у видном пољу.Фокусирали су се на два кључна подручја: латерално коленасто тело (LGN) таламуса, које служи као релејна станица за визуелне информације са мрежњаче, и примарни визуелни кортекс (V1), главна област за обраду вида у задњем делу мозга. Циљ је био да успореде активност мозга са видним пољима појединаца обе групе. Научници су израчунали удео активних јединица можданог ткива (voksela) за концентричне зоне видног поља, од средишњег фокуса ка периферији, да анализирају који диелови мозга најснажније реагуају на који део вида. Резултати упућују на то да је активност LGN код глувих релативно више усмерена према периферном виду у поређењу са особама које чују. То је доказ да визуелна реорганизација у мозгу почиње барем у LGN. Занимљиво је да нису пронашли значајну разлику у волумену самог LGN између две групе.Та неуронска склоност ка периферном виду задржала се и у даљим областима за обраду, конкретно у примарном визуелном кортексу V1. Ни ту није било разлике у укупном волумену међу групама испитаника, али је откривено да је волумен другачије распоређен. Глуви су показали неуралну предност у периферном вида, а особе које чују за средишњи вид. Те разлике у волумену одражавале су промене у површини кортекса, а не у дебљини. Свеукупно, чини се да је веће ослањање на вид током живота код особа с раним и тешким оштећењем слуха повезано с компензацијском пластичношћу у LGN и V1. Мозак се тако прилагођава због недовољно искорићени подручја за слух. Студија, ипак, не показује да глуви виде боље у свакој прилици. Прелиминарна анализа, чији је узорак био мален за ваљано статистичко тестирање, показала је да је највеће повећање склоности периферном виду било видљиво код глувих који су научили британски језик знакова (BSL) као први језик. На темељу ранијих доказа истраживачи наводе и да би неуронске разлике могле потицати из ранијег извора – саме мрежњаче.(Илустрација Shutterstok)(Индекс)The post ГЛУВИ БОЉЕ ВИДЕ НА РУБУ appeared first on Galaksija Nova.