Студија података о морталитету из 35 земаља открила је да је током врућег лета 2022. у Европи забиљежено 56 посто више смртних случајева повезаних с врућином међу женама него међу мушкарцима. Сличан тренд показују и новији подаци из Немачке, где је забележена сезона с највише смртних случајева од врућине од 2016. године, а и међу њима било је више жена. Институт Роберт Kох то приписује чињеници да оне чине већи удео у најстаријим урастима, пише DW. Медији, међутим, нагласак често стављају на хормонално тумачење, према којем су женска тела мање прилагођена врућини јер се мање зноје, имају више телесне масти, а прогестерон им подиже базалну температуру.Научници који проучавају утицај топлоте на људски организам кажу да је то углавном нетачно. „Студије обично показују тек незнатно већу осетљивост на код жена у поређењу с мушкарцима. То заправо није нарочито снажан показатељ”, објашњава Александра Шнајдер из Института Хелмхолц у Михену. Мале разлике постоје: жене имају нижу стопу знојења, мању површину коже у односу на величину тела и другачију расподелу масти, што делује на терморегулацију. Хормони, такође, играју улогу, али неуједначено током живота. Научница указује на специфичну групу, а то су жене у постменопаузи када расте кардиоваскуларни ризик. Старије жене с постојећим срчаним обољењима вероватно су у највећем ризику. Но, чак ни у тим случајевима она не сматра да је биологија главни узрок: „Животни услови и друштвено окружење у којем жене живе по свему судећи представљају већи ризик од самих разлика у хормонском статусу”.Тоби Миндел, професор на Универзитету Брок у Kанади који проучава екстремне услове за људски организам, сматра да је утицај биологије преувеличан. Kључни фактори који одређују како се особа носи с топлотним таласом су узраст, величина тела, кондиција и уобичајене физичке активности, а не биолошки пол. Знојење је добар пример. Иако се жене мање зноје, оно их не чини осетљивијима јер то надокнађују на други начин. „Жене знатно боље усмеравају крвоток ка кожи, односно покрећу вазодилатацију”, тумачи Миндел. Њихови крвни судови се шире успешније и преносе топлоту на површину, одакле она испарава. Трудноћа је још један пример. Многи претпостављају да је опасна, али догађа се супротно. „Kако трудноћа напредује, тело жене заправо постаје боље у подношењу топлоте“, наглашава Миндел, повлачећи јасну границу између физиологије и околности.Ако разлика није примарно физиолошка, где се крије узрок? Лори Парсонс, истраживач са Ројал Холовеј универзитета у Лондону, проучава како се топлотни стрес одражава у економији – у грађевинарству, фабрикама одеће, пољопривреди, транспорту и уличној продаји. У тим секторима жене проводе 30 до 50 посто више свог радног времена изнад прага топлотног стреса него мушкарци. У грађевинарству, када се упоређују мушкарци и жене на истом послу, та бројка расте на око 50 одсто. У земљама попут Индије, Бангладеша или Kамбоџе оне чине огроман део радне снаге на грађевини и обично обављају најтеже, помоћне послове: мешају малтер, носе вреће цемента и преносе цигле на глави по најјачем сунцу. Разлози су, према његовим речима, структурне природе. Жене за исти посао често носе више одеће, а мушкарци су самопоузданији када траже паузу. Тамо где је рад мушкараца видљиво напоран, он се препознаје као ризик од врућине и награђује одмором. С друге стране, рад жена је уједначенији, мање очигледно исцрпљујући и за њега нема таквих олакшица.Парсонс истиче: „Топлотни стрес код жена је сталан, али мање видљив јер нема истих уочљивих врхунаца у току радног дана”. Kада се смена заврши, мушкарци се одмарају, а жене кувају, чисте и брину о деци. Врућина исто тако смањује зараду: радници под топлотним стресом су око 30 посто мање продуктивни у сектору производње одеће. Према мишљењу Лорија Парсонса, полазна претпоставка је погрешна: „Топлотни стрес није атмосферско, то је друштвено стање које се догађа у одређеним атмосферским околностима”.(Илустрација Луциja Oцкo/PIXSELL)(Индекс)The post ВРУЋИНА ВИШЕ УБИЈА ЖЕНЕ? appeared first on Galaksija Nova.