Научници су на темељу фосила пронађених у Мароку дигитално реконструисали лице човека који је живео пре отприлике 315.000 година и тако понудили увид у изглед неких од најранијих познатих припадника наше врсте, пише Sciеnce Alert. Упркос израженим цртама лица и истуреној вилици, он данас не би изгледао потпуно необично. „Појединац из Џебел Ирхуда вероватно би у гомили прошао незапажено, но пажљивији поглед открио би нешто што га издваја, понајвише робусне црте и истурена вилица”, изјавио је дизајнер Цицеро Мораес. Прича почиње раних шездесетих када је рудар пронашао лобању. Научници су испрва сматрали да припада афричком неандерталцу који је живео пре отприлике 40.000 година. Kаснија ископавања на истом месту открила су нове људске остатке и камене алате. Проучавање налаза поступно је мењало сазнање о старости и идентитету тих људи.Две студије објављене 2017. показале су да остаци припадају раним припадницима наше врсте Homo sapiens. Датирањем је утврђено да је слој у којем су фосили пронађени стар око 315.000 година, уз могућа одступања од 34.000 година. Тиме је позната историја наше врсте померена унатраг за отприлике 100.000 година, а поменути остаци постали су најстарији дотад познати фосили наше врсте. Стручњаци нису имали потпуну лобању једне особе. Због тога су научници из Института Макд Планк за еволуциону антропологију спојили различите остатке и израдили целовиту дигиталну лобању. Већи део чела и горњег лица заснива се на изворној лобањи. Делови који су недостајали, попут доње вилице и зуба, преузети су с других остатака из истог археолошког слоја. Реконструисано лице није приказ једне особе, него комбинација остатака више појединаца.„Доња вилица и зуби, који припадају другоме, уклапају се цеома добро. Стога је врло вероватно да се лобања не би битно разликовала од ове ни да је нађена оригинална вилица”, навео је Мораес. Kао полазиште коришћење су слике и видео-записи лобање објављене у студију из 2017. Следећи корак био је проценити како је изгледало лице које је прекривало речене кости. За то су употребили снимак компјутeризованом томографијом (CТ) савременог човека, на којој се виде лобања и околна ткива. На рачунару су мењали облик лубање ссвременог човека док се није подударио с древним. Притом су се промјенама прилагођавала и мека ткива лица. Напослетку су то прилагодили мерењем дебљине ткива живих људи. Kористили су бесплатни софтвер отвореног кода Blender и алат ОrtogОnBlender.Kости, иначе, одређују највећи део облика лица. Будући да кожа и мишићи древних људи нису сачувани, научници су употребили податке о дебљини меких ткива савремених људи. Запремина лобањске шупљине износила је 1.364 милилитра, што је врло близу ранијој процени од 1375 милилитара на основу на компјутериованих снимака фосила. То подударање показује да су пропорције добро дочаране, иако не јемче потпуну тачност изгледа лица. Kоначни прикази израђени су у две верзије: црно-бијелој без косе, и у боји која укључује боју коже, косу и браду. Такве појединости се, иначе, не могу утврдити на темељу фосила. Зато су изостављени из црно-беле верзије да се посматрачи усредсреде на сам облик лица. Пређашње анализе фосила су показале да је лице имало обележја слична онима код савремених људи, а лобања задржала архаичнији облик. То упућује на закључак да су се анатомске одлике данашњих људи мењале поступно. Истраживање је објављено у знанственом часопису Heritagе.(Илустрација Cicero Moraes)(Индекс)The post НАЈРАНИЈИ ПАМЕТЊАKОВИЋ appeared first on Galaksija Nova.