Новa анализа фосила из Јужноафричке Републике помера појаву нашег древног претка, Homo erectusа, за готово 200.000 година у прошлост. Према истраживању, ова врста, позната као први хоминин који се прилагодио животу на тлу захваљујући дужим ногама и краћим рукама, постојала је пре два милиона година. Откриће се темељи на анализи фосила са налазишта Дримолен, дела комплекса познатог као „Kолевка човечанства”, пише Science Alert. Међународни тим истраживача у часопису Тhe Annals of Human Biology описао је нови фосил одрасле јединке, означен као DNH127. „Овај научни рад додатно потврђује да се врста први пут појавила у јужној Африци пре два милиона година”, објаснио је археолог Џес Мартин са Универзитета Ла Троуб у Аустралији. Иако није први пут да се старост врсте враћа толико унатраг, претходни доказ био је остатак лобање детета, што је отежавало поређење са одраслим јединкама. Нови фосил одраслог примерка стога пружа знатно чвршћу подлогу за нову претпоставку.Aнализирано je 18 фосила. Научници су према физичким одликама костију препознавали врсте, а геолошким техникама, укључујући радиометријско датирање, одредили њихову старост. Уз фосил DNH 127, још 14 делова приписано другој врсти хоминина, Paranthropus robustus. То је даљи људски сродник кога су одликовали снажна вилица и велики зуби прилагођени жвакању тврде хране. Док су се код усправљеног човека развијали већи мозак и мањи зуби, он је еволуирао у смеру јачих мишића за жвакање и већих зуба. Обе врсте делиле су исто подручје, а остаци су пронађени заједно у речевој пећини. „Иако знамо да је лоза Homo erectusа, која води до нас, на крају била успешна, пре два милиона година у Дримолену било је десет пута више јединки врсте P. robustusа”, изјавио је Мартин. Налази фосила потврђују да се и та врста временом мењала.Упоређивањем с примерцима са других локалитета, ови су били крупнији и снажнији, а откривене су и досад непознате варијације у структури вилица. „Велики број фосила даје нам јединствен увид у микроеволуцијске промене које су обликовале људске претке”, истакао је Мартин. Студија додатно потврђује да је порекло човека било сложено и да су различите врсте хоминина живеле истовремено на истим подручјима, уместо да се смењују једна за другом. Истраживачи напомињу да су у питању релативно мали фрагменти костију и да су потребна нова истраживања да се налази потврде. С обзиром на богатство налазишта, надају се новим открићима која би могла објаснити зашто је еволуцијска линија P. robustusа изумрла, док је Homo erectus прежевeо и вероватно довео до појаве модерног човека. „У том се раздобљу чинило да наши преци имају најмање шансе за преживљавање”, закључио је Мартин.(Илустрација Маuricio Аntón. Published by Bartolini-Lucenti, S еt. al/Wikimediа)(Индекс)The post И УСПРАВЉЕНИ ЈЕ СТАРИЈИ appeared first on Galaksija Nova.