Процес контракције није случајан; он је директна последица унутрашњег хлађења које траје још од формирања планете пре 4,5 милијарди година. Најближи Сунчев сусед поседује непропорционално велико гвоздено језгро које се, док губи топлоту, неминовно скупља.Меркур, најмања и Сунцу најближа планета, полако се претвара из глатког зрна грожђа у смежурано суво грожђе. Иако научници већ дуго знају да се овај свет смањује, најновији подаци сугеришу да се то дешава брзином која превазилази сва претходна очекивања. Ново истраживање, које су спровели стручњаци са Института за истраживање свемира Немачког ваздухопловног центра (DLR), открива да је степен скупљања Меркура за, чак, 30% већи него што се веровало. Иако је Меркур с пречником од око 4.900 километара тек нешто већи од нашег Месеца, геолошке промене које трпи су монументалне. Према студији објављеној у часопису Geophysical Research Letters, поменута планета је до сада изгубила невероватних 23 километра својег пречника. За небеско тело ове величине такав губитак волумена представља драматичну трансформацију која дубоко мења његову топографију.Процес контракције није случајан; он је директна последица унутрашњег хлађења које траје још од формирања планете пре 4,5 милијарди година. Меркур поседује непропорционално велико гвоздено језгро које се, док губи топлоту, неминовно скупља. Kако се језгро повлачи, оно са собом повлачи плашт и кору. Спољашњи слојеви планете се затежу се попут стезника (girdlе). Резултат тога су специфични геолошки облици познати као раседи у виду режњева (lobate scarps) – џиновске, извијене боре на површини које сведоче о снажним тектонским потресима услед скупљања. Главно питање истраживачког тима, који је предводио Гаку Нишијама са Универзитета Хокаидо, било је зашто на мапама не видимо онолико бора колико теорија предвиђа. Откривено је да је Меркур мајстор у скривању сопствених ожиљака.Методологија и кључни закључци истраживања показују следеће:Kорелација раседа и храпавости: Научници су упоредили мапе геолошких раседа с најновијим мапама храпавости површине. Открили су јасну правилност – на најхрапавијим деловима површине видљивих раседа има знатно мање.Kамуфлажа ударним кратерима: Закључено је да су нестале боре заправо прекривене дебелим слојем крхотина и материјала избаченог из ударних кратера (ејectа). Непрестано бомбардовање метеора ствара геолошки шум који маскира сигнале скупљања, због чега су раније процене биле драстично потцењене.Разумевање еволуције Меркура грађено је деценијама кроз мисије које су померале границе могућег:Маriner 10: Прва мисија из 1970-их која нам је послала прве снимке изгужване површине Меркура.Меssenger: Насина мисија из друге деценије овог века обезбедила је податке на којима су се темељиле досадашње процене о контракцији.BepiColombо: Заједнички подухват Европе и Јапана (ЕSА/ЈАXА) који тренутно пише историју. Пре само недељу дана летелица је одбацила своју платформу за крстарење и сада самостално напредује ка циљу. Очекује се да ће у орбиту ући у новембру 2026. године, а њен кључни ласерски инструмент (алтиметар) пружиће коначну потврду колико се планета заправо осушила и згрчила.Ова сазнања нису важна само за Меркур; она су кључ за дешифровање палеонтолошког записа свих терестричких планета које пролазе кроз сличне процесе хлађења. Гаку Нишијама не крије узбуђење због нових резултата, наглашавајући да се овим истраживањем коначно „приближавамо стварности еволуције Меркура”. Са доласком инструмената мисије BepiColombо добиће се најпрецизнија слика до сада како време и термодинамика обликују светове у унутрашњем делу Сунчевог система.(Астрономски магазин) The post МЕРKУР СЕ УБРЗАНО СМАЊУЈЕ appeared first on Galaksija Nova.