Апенински планински ланац, окосница италијанског полуострва, представља геолошку загонетку. Kора се на том подручју истовремено растеже по дужини и сабија на рубовима. Док се једни делови уздижу, други тону. Научници сада верују да су пронашли објашњење за те противречне процесе. Према новој студији, Земљина кора испод Италије се дословно откопчава, и то узрокује необична геолошка збивања на површини, пише Science Alert. Апенини су, као и многи планински ланци, настали сударањем тектонских плоча. Тај процес је милионима година набирао и дебљао планетину кору и тако стварао високе врхове. Но, тектонски систем испод Италије временом се променио. Kамена плоча која тоне у плашт поступно се повлачила, а иза растућег планинског ланца кора се почела размицати, што је створило Тиренско море. Због тога су се Апенини нашли у необичном стању: док се спољашњи руб планинског ланца и даље сабијао, кора у позадини се растезала.Та контрадикција дуго је збуњивала геологе. „Парадокс да се хоризонтално сажимање и растезање могу истовремено догађати у конвергентним планинским појасевима остаје темељна и углавном нерешена загонетка у динамици континената”, наводи се у једном извештају из 2006. Пре отприлике 2 до 10 милиона година та супротстављена кретања била су део истог система. Међутим, пре отприлике 2 милиона година нешто се променило. Главна фаза ширења која је отворила Тиренско море завршила је, а сабијање дуж апенинског фронта драстично је успорило. Ипак, необична деформација ланца се наставила, што је упућивало на постојање неког другог механизма. Тим геолога са Универзитета у Фиренци, који је водио Стефано Тавани, верује да је пронашао одговор. Реч је о одвајању густог доњег дела коре и литосфере од горње коре, након чега одвојени део тоне дубље у Земљин плашт.Према анализи, тај процес испод Апенина не догађа се свуда истовремено. Уместо тога, одвија се дуж такозваног зглоба, који се полако помера испод Италије ка јадранском предгорју. Тавани и сарадници су објединили деценије сеизмичких мерења, GPS података, сателитских радарских осматрања и карата Мохоровичићевог дисконтинуитета, границе између коре и плашта. У подацима се појавио јасан узорак. Дуж више од 500 километара планинског ланца нашли су зону у којој се дисконтинуитет испод тиренске стране преклапа са оним испод јадранске стране. Ту удвостручену кору тумаче као покретни фронт откопчавања, тачку у којој се доња кора одваја. Око те тачке одвајања групишу се и потреси.Истраживачи су измерили да се планински појас у унутрашњости шири брзином од око 4 милиметра годишње, док се према спољашењм рубу делимично надокнађује сабијањем од отприлике 2 милиметра годишње. То описују као деформацију налик хармоници, где се планински појас изнутра растеже, а на својем фронту истовремено скраћује. Док је повлачење тектонске плоче могло растумачити ранију еволуцију Апенина, тај механизам није довољан за објашњење данашњих процеса. Истраживачи сматрају да је деламинација која се одвија испод планина унутрашњи погон који је недостајао у досадашњим моделима. Испред покретног зглоба, доња кора и литосферни плашт остају причвршћени за плочу која тоне и повлачи кору надоле. Међутим, како зглоб пролази и доњи се слојеви одвајају, то оптерећење нестаје. Преостала кора тада се може исправити и одскочити нагоре, јер гушћи материјал испод ње замјењује лакши и пловнији плашт. Тај процес узрокује растезање иза зглоба, док кора испред њега, која је још причвршћена, доживљава компресију и тоњење.Слика још није потпуна. Модел је намерно поједностављен и остају отворена питања о тачној структури плоче испод Апенина. Биће потребни савршенији модели да се разуме сложеност деформације коре и плашта кроз време. Ипак, резултати објављени у часопису Communications Earth & Еnviroment показују да би Апенини геолозима могли понудити ретку прилику. Омогућују „емпиријску, геодетски утемељену документацију бочно мигрирајућег зглоба деламинације који у стварном времену прати одвајање плашта и литосфере”, закључују истраживачи.(Илустрација Unsplash)(Индекс)The post ШТА СЕ ЗБИВА СА АПЕНИНИМА appeared first on Galaksija Nova.