Kоличина гравитације у свемиру знатно је већа од оне коју би могла произвести сва позната, видљива материја. Разлика није незнатна, нити је последица грешке у мерењу; има је знатно више да научници претпостављају постојање непознатог извора. Називају га тамном материјом и процењују да је око пет пута више од обичне. Иако би, према постојећим тумачењима, требало да се налази свуда око нас, физичари још не знају шта је она, ни како је начинити. Нов научни рад нуди могућ одговор, преноси Science Alert. Физичари Стефан Еванс и Ралф Шуцхолд из Хелмхолц-центрум Дрезден-Росендорфа у Немачкој предлажу поступак који се темељи на убрзавању атомских језгара. Убрзано до изузетно високих енергија у акцелератору, оно би могло пореметити квантни вакуум и створити парове аксиона, хипотетских честица које се сматрају једним од кандидата за тамну материју.Аксиони су претпостављене честице предложене пре готово пола столећа, али не због тамне твари. Изворна сврха била им је да реше загонетку у квантној хромодинамици (QCD), која описује јаку нуклеарну силу што везује кваркове у протону и неутрону. Поменута претпоставка предвиђа одређено нарушавање симетрије које се у природи не опажа, а аксион је уведен као механизам који то објашњава. Накнадно се показало да би својства аксиона могла одговарати честицама тамне твари, што их је учинило двоструко занимљивијим за истраживање. Према квантној теорији поља, празан простор није уистину празан. Kвантни вакуум испуњен је позадинском активношћу, такозваним вакуумским флуктуацијама. Једна од последица тога јесте Kазимиров ефекат: два предмета постављена врло близу један другом могу променити енергију вакуума између себе и тако створити мерљиву силу.Еванс и Шуцхолд примењују ту замисао на аксионско поље. У атомском језгру аксиони би, ако постоје, требало да имају мању масу него изван њега. То значи да атомско језгро мења својства аксионског поља око себе. Ако се такво језгро нагло убрза, поремећај који ствара у аксионском пољу може у њега убризгати енергију. Тај процес, познат као динамички Kазимиров ефекат, у стању је да вакуумске флуктуације претвори у стварне честице. У овом случају енергија уложена у убрзање језгра претворила би се у пар испреплетених аксиона. Физичари су динамички Kазимиров ефекат већ експериментално потврдили стварањем фотона из вакуума.Исти се процес може описати и кроз Унрухов ефекат. Према тој хипотези, посматрач који се убрзава доживљава вакуум као да је испуњен топлотном купком честица. Из перспективе убрзаног језгра, чинило би се да је окружена мноштвом аксиона и да се судара с једним од њих. Из перспективе мирног посматрача у лабораторији, тај догађај изгледао би као да је језгро створило пар аксиона из празног простора. Иако је идеја теоријска, аутори сматрају да би се могла тестирати постојећом технологијом. Предлажу кориштење такозваних ултрапериферних судара тешких јона. У таквим експериментима атомска језгра, попут оловних или златних, убрзавају се готово до брзине светлости и пролазе врло близу једно другог без судара. Њихова снажна електромагнетска поља међусобно делују и узрокују нагло убрзање, што је кључни услов који теорија захтева. Експеримент, ипак, носи велике изазове. Вероватноћа стварања аксиона зависи од њихове још непознате масе, а сама детекција је изузетно тешка. Чак и ако настану, било би их потребно забележити помоћу врло осетљивих детектора, попут оних с текућим ксеноном, и то само уколико би се честица кретала у правом смеру. Упркос томе, научни чланак нуди нов експериментални метод у дугогодишњој потрази за тамном материјом. Истраживање је објављено у научном часопису Physical Review D.(Илустрација ЕPА)(Индекс)The post ТАМНА МАТЕРИЈА НИ ИЗ ЧЕГА appeared first on Galaksija Nova.