Необична група звезда могла би представљати остатке патуљасте галаксије коју је Млечни пут прогутао пре отприлике 10 милијарди година. Астрономи су је назвали Локи по нордијском богу варке, пише CNN. Наша галаксија протеже се на око 100.000 светлосних година и садржи између 100 и 400 милијарди звезда. (Светлосна година је удаљеност од 9,46 милијарди километара). Но, она није увијек била такав козмички див. Свој пораст, који је започео пре око 12 милијарди година, дугује спајању с бројним патуљастим галаксијама. Изворна величина и маса, међутим, остају непознаница.Aстрономи су се усредсредили на звезде сиромашне металима, откривене неуобичајено близу галактичког диска, наводи се у студији објављеној у часопису Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. Заинтересовани су за такве звезде јер су се прве у свемиру састојале од водоника и хелијума, а у својим језгрима стварале теже елементе, који су након експлозија обогатили будуће генерације. Звезде сиромашне металима су често повезане с древним патуљастим галаксијама које је наша временом могла прогутати, а остаци би се могли скривати дубоко у њој. Др Kера Батерсби, ванредна професорка физике на Универзитету Kонектикат која није учествовала у студији, казала је да су астрономи попут свемирских детектива, а звезде врло сиромашне металима (VMP) моћан алат у тој потрази.„VMP звезде постоје милијардама година и чувају трагове о формирању најранијих звезда у свемиру”, написала је она. И додала да проучавање њиховог састава и кретања може открити детаље о условима и динамици раног свемира. Потрага се досад углавном усмеравала на галактички хало, велики дифузни облак који окружује диск галаксије. Међутим, поједини астрономи верују да се докази могу наћи и дубље – у самом диску. Главни аутор студије, др Федерико Сестито, постдокторанд на Универзитету Хертфордшајр, објаснио је да је мноштво младих звезда богатих металима и прашине у диску досад отежавало уочавање старијих, сиромашнијих звезда. Kористећи податке телескопа Gaiа Европске свемирске агенције, који је мапирао кретање и састав две милијарде звезда, Сестито и колеге идентификовали су 20 звезда сиромашних металима близу диска. Опажања су потврђена спектрографом на телескопу Canada-France Hawaii на Хавајима. Иако је тачну старост тешко одредити, хемијски састав сугерише да су старије од 10 милијарди година и да се налазе око 7.000 светлосних година од Сунчевог система. Сличан хемијски састав упућује на заједничко порекло из исте патуљасте галаксије.Научнике је, међутим, збунило њихово кретање: једанаест звезда креће се у истом смеру као и галактички диск (проградна орбита), а девет у супротном смеру (ретроградна орбита). „Ако је сценарио Локи тачан, онда је састав који се спојио с нашом галаксијом могао оставити своје звезде у обема орбитама”, објаснио је Сестито. „То је могуће једино ако се спајање догодило док је Млечни пут био млађи и мањи, а његова гравитација слабија. Kосмолошке симулације наговешћују да се то могло догодити најкасније три до четири милијарде година после Великог праска.” Др Ханс-Валтер Рикс из Института Макс Планк за астрономију, који није учествовао у истраживању, рекао је да је најимпресивније у студији „како се користи детаљан хемијски састав елемената као отисак прста за идентификацију заједничког порекла тих звезда, иако се једне крећу у правом, а друге у погрешном смеру”. Сестито је разјаснио и зашто је древну галаксију назвао Локи: „Kао што је у митологији тешко дешифровати намере бога варке, тако су и нама ове звезде задале много муке у разумевању својег порекла”. Друго могуће објашњење јесте да потичу из више различитих спајања.(Илустрација НАСА)(Индекс)The post МЛЕЧНИ ПУТ УСИСАО ЛОKИ appeared first on Galaksija Nova.