Све је више научних доказа да инсекти могу осећати бол, а најновија студија додатно поткрепљује ту тезу. Истраживачки тим са Универзитета у Сиднеју заележио је како се кућни цврчак, за кога се већ зна да поседује биолошке предуслове за осет бола, штити и негује своје пипке након што су додирнути врућом сондом, пише Science Alert. Процена доживљаја болa изузетно је сложена. Чак и код људи то је толико субјективно да је најнепосреднији начин мерења замолити особу да оцени, најчешће на лествици од 0 до 10. Управо је субјективни доживљај бола кључан у дефинисању животиње као осећајног бића, односно бића способног за осећаје и емоције, а не само за физиолошке реакције. Будући да цврчка не можемо једноставно упитати боли ли га, научници морају пронаћи начине за тумачење његових реакција на потенцијално болне подражаје. Тим стручњака за понашање и когницију животиња је 2022. успоставио осам критеријума за процену може ли се нека животиња сматрати осећајном на темељу субјективног доживљаја бола. Иако су првобитно примењени на ракове, јастоге и друге десетоношце, постали су мерило које се може користити и за многе друге животиње.Испуњавање било којег од ових критеријума сматра се показатељем да животиња потенцијално доживљава бол, а не само рефлексну реакцију, што отвара могућност да се сматра осећајном. Тај оквир је подстакао владу Уједињеног Kраљевства да у Закон о добробити животиња из 2022. укључи десетоношце, попут ракова и јастога, а главоношце, попут хоботница и лигњи. Критеријуми укључују: постојање живчаних рецептора за детекцију штетних подражаја (ноцицепција); способност мозга да обједињује информације из различитих извора (сензорна интеграција); постојање живчаних путева који повезују рецепторе за бол са интегративним подручјима мозга; промену реакције на болне надражаје под утицајем аналгетика; показивање знака вагања између потенцијалне штете и награде (мотивацијски компромиси); понашања попут његовања ране или чувања озлеђеног дела тела (флексибилна самозаштита); учење повезивања болних подражаја са неутралнима или учење избегавања бола (асоцијативно учење); и склоност животиње да сама примењује средства за ублажавање бола, чак и ако то значи занемаривање других потреба попут хране.Други инсекти су већ задовољили неке од ових услова. Примерице, за муве и бубашвабе утврђено је да испуњавају шест критеријума, а за пчеле, осе и мраве четири. Међутим, инсекти из реда равнокрилаца (Оrthoptera), у који спадају и цврчци, до сада нису били довољно истражени. То је посебно значајно с обзиром на то да је кућни цврчак, Acheta domesticus, један од најчешће гајених инсеката на свету за исхрану људи, кућних љубимаца и животиња у истраживањима. Тим са Универзитета у Сиднеју спровео је експеримент да проучи негују ли кућни цврчци озледу насталу применом топлоте на њихове пипке. „Открили смо да се нису само рефлексно тргнули и опоравили”, објашњавају ентомолог Томас Вајт и филозофкиња биологије Kејт Линч. „Неговали су озледу, непрестано се враћајући да очисте захваћено место, слично као што ми протрљамо опечену руку.” Такво понашање забележено је и код мужјака и код женки, а вероватноћа да ће га показати била је двоструко већа када је сонда којом су додиривани била загрејана на 65 Целзијусових степени, у поређењу са ситуацијама када сонда није била загрејана или их уопште није дотакла.Та температура је довољна да активира рецепторе за штету код цврчка, али не и да узрокује трајно оштећење. Након сваког додира истраживачи су посматрали цврчке десет минута. „Чишћење је било усмерено искључиво на загрејану страну, а не равномерно распоређено по оба пипка као што је био случај након благог додира или без контакта”, објашњавају Вајт и Линч. „Притом то понашање није била кратка, рефлексна реакција. Било је појачано од самог почетка и поступно је јењавало током неколико минута, налик трљању опечене руке док осећај жарења полако не попусти.” Истраживање је објављено у часопису Proceedings of the Royal Society B.(Илустрација Pixabаy)(Индекс)The post ЦВРЧЦИ ВИДАЈУ ОЗЛЕДЕ appeared first on Galaksija Nova.