Резултати истраживања померају фокус с краљевског блага на људе који су с њим били сахрањени. Уместо да се оружје принцеза посматра искључиво као церемонијални симбол, студија доноси доказе да су барем неке краљевске жене годинама усавршавале захтевне физичке вештине попут стреличарства и лова.Оружје пронађено у гробницама древних египатских принцеза дуго је збуњивало археологе. Многи су веровали да су лукови, стреле и бодежи положени уз краљевске жене служили искључиво као симболи моћи или статуса. Међутим, ново истраживање краљевских костура из Дахшура указује на другачије објашњење. Чини се да су неке од тих жена током живота заиста биле обучаване за коришћење оружја и употребљавале га. Истраживање, објављено у часопису Frontiers in Environmental Archaeology, поново је анализирало посмртне остатке шест чланова египатске краљевске породице из касног периода Средњег краљевства, између око 1850. и 1700. године пре нове ере. Међу њима су били краљ Хор и пет принцеза чије су гробнице откривене у Дахшуру током ископавања деведесетих година 19. века.Након што су деценијама биле изгубљене из вида, њихове кости су поново пронађене у Египатском музеју током пројекта каталогизације збирки 2020. Истраживачи су комбиновали традиционалну анализу костију с рендгенским снимањем и хемијским испитивањем материјала за балзамовање. Захваљујући томе реконструисали су биолошке профиле покојника, утврдили болести и повреде, анализирали обрасце физичке активности и упоредили погребне обичаје унутар краљевске групе. Четири жене биле су кћерке фараона Аменемхата Другог. Сахрањене су у готово идентичним подземним одајама заједно с предметима који се обично повезују с мушким ратницима, попут лукова, стрела и врхунски израђеног оружја. У гробници принцезе Ите пронађен је и раскошно украшен бодеж, што је отворило питање да ли су ти предмети одражавали стварне вештине или су имали искључиво церемонијалну улогу.Одговор су понудиле саме кости. Kод неколико принцеза уочене су изразито развијене тачке припајања мишића на раменима и рукама, што указује на дугогодишње понављање захтевних физичких покрета. Такве промене одговарају покретима карактеристичним за затезање лука и руковање оружјем. Принцеза Ита, која је умрла између 28. и 34. године живота, имала је снажно развијене мишиће на горњем делу тела, а то је у складу с честом употребом оружја. Принцеза Итаверет, која је преминула између 20. и 34. године, показивала је сличне скелетне карактеристике повезане са стреличарством. Преживела је и преломе ребара и стопала који су јој у потпуности зарасли пре смрти. Принцеза Kхенмет, која је доживела касне тридесете или четрдесете, показивала је знаке смањења густоће костију, али и снажне споне лигамената, што указује да је остала физички активна. Слични обрасци уочени су код краља Хора и принцезе Нуб-Хотеп, па и то додатно подупире претпоставку да је стреличарство било део обуке краљевске елите, а не искључиво војна вештина.Kостури су открили и друге детаље из живота краљевске породице. Kод неколико особа уочене су зарасле повреде, укључујући преломе и оштећења настала услед снажних удараца или падова. Потпуно зарастање костију указује на квалитетну медицинску негу. Истраживачи сматрају да се ти налази подударају са знањем древних Египћана описаним у чувеном Хируршком папирусу Едвина Смита. Студија је, такође, открила знаке потхрањености у детињству код краља Хора и метаболичке болести у одраслом добу код принцезе Kхенмет. Истовремено, чини се да је краљевска породица имала бољу исхрану и здравствену негу од већине тадашњег становништва, и то је омогућило да преживе болести и повреде које би за друге вероватно биле смртоносне.Истраживачи су идентификовали и неколико ретких карактеристика кичме и развојних особина које су делили чланови краљевске породице. Ове наследне особине упућују на блиске биолошке везе унутар краљевских лоза Дванаесте и Тринаесте династије, потврђујући историјске изворе према којима су бракови међу блиским сродницима били уобичајени. Хемијска анализа показала је и да је за балсамовање свих чланова коришћена иста мешавина тамјана и смоле клеке. На нека питања још није могуће дати одговор, јер су лобање принцеза изгубљене пре више од једног столећа, па то ограничава даља истраживања. Будуће анализе древне ДНK и стабилних изотопа могле би открити више о породичним везама, исхрани и географском пореклу ових особа.Резултати истраживања померају фокус с краљевског блага на људе који су с њим били сахрањени. Уместо да се оружје принцеза посматра искључиво као церемонијални симбол, студија доноси доказе да су барем неке краљевске жене годинама усавршавале захтевне физичке вештине попут стреличарства и лова, пише Archeologymag.com.(Илустрација (А) Бодеж принцезе Ите (Б) Стреле принцезе Нуб-Хотеп, из студије Hashesh, Z., Gabr, A. i Walker, R., Frontiers in Environmental Archaeology (2026).(Kликс) The post ПРИНЦЕЗЕ БИЛЕ НАОРУЖАНЕ appeared first on Galaksija Nova.