Да ли сте десноруки, леворуки или подједнако користите обе руке? Већину живота вероватно сте слушали да то зависи од начина на који је мозак биолошки програмиран. Међутим, новом студијом неуролога са Универзитета у Kалифорнији (UCLА) и Универзитета Џон Хопкинс установљено је да то много више зависи од вежбе и праксе, него од урођених особина мозга. „Доминација екстремитета често се узима као доказ да је доминантна хемисфера мозга по природи боља у контроли моторике”, навели су аутори студије Ахмет Арац, Николас Јеонг Ли и Џон Kракауер у чланку објављеном у научном часопису Procceding of the National Academy of Sciences.Желели су да испитају да десноруки или леворуки нисмо зато што нам је мозак тако рођењем постављен, већ зато што смо одмалена једну руку несвесно изабрали и годинама је писањем и употребом предмета увежбали да изводи компликоване покрете боље од друге руке. Смислили су домишљат начин. Приморали су испитанике да пишу лактовима, што већина никада раније није пробала, а камоли вежбала. Логика истраживача била је једноставна: ако мозак има урођену склоност ка једној страни тела, онда би деснорука особа требало знатно боље да пише десним лактом него левим.У експерименту су учествовали здрави, десноруки испитаници који су прво рукама по осам пута исписали слово А и број 8, користећи и доминантну и недоминантну руку. Након тога су исти задатак поновили лактовима, на које су оловке биле причвршћене тако да су врхови били окренути ка подлози. Иако су сви учесници били десноруки, анализа помоћу неуронске мреже показала је да су подједнако лоше писали и десним и левим лактом. Чак и када се у обзир узело време потребно за исписивање симбола, десни лакат није показао никакву предност. „Нису забележене никакве значајне разлике, нити трендови међу знацима исписаних доминантним и недоминантним лактом. Доминантност је једноставно нестала”, указали су истраживачи.У наставку експеримента су проверили може ли вежбање писања лактом направити разлику. Једна половина вежбала је доминантни лакат, док је друга тренирала недоминантни. Оба лакта су пре тренинга имала подједнако лош квалитет исписа, али се писање после вежбања значајно побољшало на обе стране. То је првенствено доказало да појава није у самим лактовима јер их можемо научити да пишу, а да се вештина побољшава вежбом. Ово је пружило додатне доказе претпоставци да способност писања доминантне руке потиче од година праксе, а не од урођене функције мозга која бира страну. Склоност ка одређеној страни показује се и код алата попут тениских рекета или оловака јер они заправо представљају продужетак руке.„Доминантна рука није способнија зато што је једна хемисфера мозга једноставно боља у контроли покрета. То је зато што смо провели цео живот вежбајући специфичне, сложене покрете које захтевају алати и рукопис. Kада уклоните праксу пребацивањем на део тела попут лакта, који никада раније није изводио тај задатак, предност потпуно нестаје”, образложио је Арац, пише портал Science Alert.(Илустрација Shutterstock)(Kликс)The post KОЈА ТИ ЈЕ РУKА ВЕШТИЈА? appeared first on Galaksija Nova.