Научници су на Гренланду открили две нестабилне планинске падине чије би урушавање изазвало разорне цунамије. Посебно забрињава једна јер се убрзано мења, а процењује се да би се могла урушити у следећих неколико година или деценија. У том случају становници оближњег насеља имали би само шест минута пре наиласка огромног воденог таласа.Истраживање је објављено у научном часопису Communications Earth & Enciroment, а спровели су га сарадници Геолошког завода Данске и Гренланда и Норвешког геотехничког института. Анализирали су две нестабилне падине у мрежи фјордова на западу Гренланда, пише Science Alert. Непосреднијом претњом истраживачи сматрају падину у фјорду Kангерлуарсук, која садржи око 30 милиона кубних метара нестабилног материјала. Пре 2015. промене на тој падини биле су једва приметне, ос тад се њена нестабилност убрзано повећава.Научници упозоравају да се урушавање можда додатно убрзава. „Вероватно ће се у целости или делимично обрушити у следећих неколико година или деценија, иако је тај тренутак и даље веома неизвестан”, наводе аутори. Рачунарске симулације показују да би одрон изазвао цунами који би за само шест минута стигао до насеља Укусисат, удаљеног око 25 километара. Ту би таласи досегнули висину од три до седам метара изнад уобичајене висине мора, што би представљало озбиљну опасност за становништво.Већа нестабилна падина налази се у фјорду Kарат, само три километра западно од места на којем се 2017. догодио катастрофалан одрон. Захвата површину од 2,65 милиона квадратних метара, а процјењује се да се ту налази око 400 милиона кубних метара нестабилног материјала. Према истраживању, то је једна од највећих активних нестабилних планинских падина досад забележених у свету. Иако се она помера релативно споро, не искључује се могућност да се потпуно уруши. Обрушавање целе падине могло би изазвати вунами који би се проширио великим делом мреже фјордова.„Иако се деформација нестабилне падине Kарат чини дуготрајном и релативно спором, не може се искључити урушавање целог масива. То би могло изазвати цунами с таласима вишим од 10 метара на удаљености већој од 100 километара, што показује колики би био домет таквог догађаја”, наводе истраживачи. За разлику од изненадних морских валова изазваних потресима, ови настају када се велика количина стена и земље изненада стропошта у море и истисне огромне количине воде. У уским фјордовима такви таласи могу достићи изузетне висине и погодити насеља која се налазе десетинама километара од одрона.Опасност од оваквих догађаја на Гренланду већ се показала 2017. године, када се с планине Умиамаку у фјорду Kарат одломило око 58 милиона кубних метара стена. Големи одрон покренуо је цунами који је погодио оближња насеља. Таласи су достигли висину од приближно десет метара. Погинуле су четири особе, а још девет их је озлеђено. Управо та несрећа подстакла је додатна проучавања планинских падина на западу Гренланда, у току којих су научници отркрили две нове опасне локације. Мада су одрони природна појава у фјордовима, научници сматрају да климатске промене могу додатно увећати опасност од великих урушавања на Арктику. Посебно упозоравају на отапање пермафроста или трајно замрзнутог тла и стена, што може ослабити стабилност планинских падина.Kако температура расте, лед који повезује делове стијена поступно се отапа, због чега се повећава могућност њиховог помицања и урушавања. „Ове падине и цунамији које могу изазвати представљају нову опасност у арктичким и високопланинским подручјима. Поступно отапање пермафроста, повезано с глобалним отопљењем, на таквим местима повећаће учесталост и магнитуду ових збивања”, закључили су аутори. Дотични научници наглашавају важност сталног праћења нестабилних падина и припреме локалних власти за могуће одроне, посебно у удаљеним арктичким насељима којима би након цунамија остало врло мало времена да ишта предузму.(Илустрација YоuTubе)(Индекс)The post ТАЛАСИ ВИШИ ОД 10 МЕТАРА! appeared first on Galaksija Nova.