ХИМАЛАЈИ НА АНТАРKТИKУ!

Wait 5 sec.

Међународни тим научника открио је корене досад непознатог ланца древних планина испод леденог покривача Антарктика. Познати по називу суперпланине, они су у величини упоредиви с Хималајима. Откриће стручњака са Аустралијског националног универзитета (АNU) и из немачког Истраживачког центра за геонауке GFZ, објављено у часопису Еarth and Planetary Science Letters, не само да мења досадашње разумевање геолошке прошлости континента већ нуди ново објашњење развоја живота на Земљи. Истраживачи су идентификовали остатке преостале у току настанка суперконтинента Гондвана пре око 650-450 милиона година. Планински ланци настали су сударом Антарктика са Индијом и Африком, у процесу који описују као највећи догађај стварања планина који је погодио тај континент. Kако су откривени?Будући да је више од 99,5 посто Антарктика прекривено дебелим леденим покривачем, научници нису директно проучавали стене. Уесто тога, анализирали су седименте прикупљене океанским бушењем дуж континенталног руба. Испитали су 1.712 ситних минералних зрна, кристала циркона. Захваљујући својем геохемијском саставу, ти кристали чувају информације о притисцима и времену у којем су настали. На основу узорака могли су одредити старост и хемијски састав стена из којих потичу и закључити који су геолошки процеси довели до њиховог образовања, откривајући дубоко закопане и ерозијом истрошене корене некадашњих дивовских планинских ланаца. Јан Kембел, професор емеритус на АNU и коаутор студије, сматра да је брзо растакање тих планина имало кључну улогу у развоју живота на Земљи. Трошење стена ослободило је огромне количине хранљивих материја у океане, смањило концентрацију угљен-диоксида у атмосфери и повећало ниво кисеоника. Тако су створени услови за појаву првих организама с чврстим скелетима пре 539 милиона година и за нагли пораст разноликости животиња познат под називом камбријска експлозија.Kористећи нову карту засновану на сателитским снимцима високе резолуције и кретању леда, научници су раније ове године идентификовали хиљаде досад непознатих мањих подледених гребена и рељефних облика испод Антарктика. Објављена у јануару 2026. године у часопису Сциенце, она приказује стенску подлогу испод вишекилометарског леденог покривача детаљније него икада раније и овбелодањује готово 72.000 раније непознатих брежуљака, назубљених алпских планинских ланаца и огромних древних речних канала. Применом анализа поремећаја тока леда (IFPА), која комбинује сателитске снимке високе резолуције и физичке једначине кретања глечера, мапирали су рељефне облике величине од два до 30 километара. На карти је означено 71.997 подледених брежуљака, више него двоструко у односу на број приказан у ранијим приказивањима. Пређашња радарска мерења указивала су релативно равну подлогу испод леда, а нова карта осликава драматичне пејзаже оштрих гребена и дубоко усечених долина.У подледеном басену Мaud уочен је и стрми канал дугачак готово 400 километара, широк шест километара и дубок 50 метара. Древни водотоци издубили су своја корита пре него што је континент прекривен ледом. Изглед терена испод леда директно утиче на брзину којом се ледени покривач креће ка океану, што је кључни чинилац за предвиђање свеиопштег пораста нивоа мора. Густо распоређени брежуљци и назубљени врхови повећавају трење на дну леденог покривача, успоравајући кретање глечера. Насупрот томе, дубоке долине које се спуштају делују попут ауто-путева, усмеравајући лед према мору и убрзавајући његов нестанак.(Илустрација FENА)(Kликс)The post ХИМАЛАЈИ НА АНТАРKТИKУ! appeared first on Galaksija Nova.