Астрономи су открили необично масивну и густу егзопланету која доводи у питање уобичајене идеје како настају стеновите планете. Названа GJ 523b, она је око 2,5 пута шира од Земље и има приближно 23 пута већу масу. Светови ове величине и густоће понекад се називају мега Земљама, што је неформални назив за необично масивне, претежно стеновите планете. Велика густоћа указује на релативно мало атмосфере, иако је довољно велика да би астрономи обично очекивали да је нагомила знатан омотач гасова, наводи се у саопштењу Универзитета Висконсин-Медисон. „То уопште није оно што смо очекивали. Густе планете попут ове нису неуобичајене, али обично су то мале стеновите сличне Земљи или Меркуру. Новоотлривена је два и по пута већа од Земље”, рекао је Макс Kрофт, водећи аутор студије.Првобитно је идентификована као кандидат помоћу Насиног сателита за истраживање транзитних егзопланета (ТЕSS), који тражи периодична смањења сјаја до којих долази када планете прелазе испред својих матичних звезда. Затим су обавили додатна посматрања помоћу земаљског телескопа WIYN, пречника 3,5 метара у Националној опсерваторији Kит Пик у Аризони, користећи спектрограф за мерење гравитацоног утицаја планете на своју звезду. Kомбинујући оба осматрања, израчунали су има масу око 23,5 пута већу од Земље, полупречник 2,55 пута већи од наше планете и густоћу од око 7,74 грама по кубном центиметру. Око своје звезде она обиђе једном у 17,75 дана. Процењена старост је 170 милиона година.Таква комбинација величине, масе и старости представља загонетку за моделе настанка планета. Планете почињу формирањем језгра од стена и метала, које затим могу привући водоник и хелијум из диска гаса и прашине што окружује младу звезду. У Сунчевом систему сматра се да су дивовске планете попут Јупитера и Сатурна почеле брзо да стварају своје масивне гасовите омотаче када су њихова језгра нарасле до отприлике 20 пута веће масе од Земље. Новооткриена већ има масу око 23 пута већу, што значи да је прешла тај праг. Уместо да се развије у свет богат гасовима, необично велика густоћа наговешћује да има релативно мало гаса и да је и даље претежно стеновита, што отвара питање зашто је следила толико другачији пут.„Питање је зашто није урадила исто, ако има масу 20 пута већу од Земље?”, навео је Kрофт у саопштењу. Једна могућност је да је првобитно формирана с густом атмосфером која је касније ишчезла. Друга је да је настала сударом две планете, при чему је формиран већи стеновити свет, док је велики део њихових гасовитих омотача избачен у свемир. Астрономи, иначе, користе израз мега Земља дуже од деценије да опишу изузетно масивне стеновите светове, иако никада није представљао формално утврђену класу егзопланета. Проналажење већег броја примера попут ое могло би помоћи у одгонетању да ли ови необични светови ретки изузеци или део шире појаве. „Тешко је доносити закључке о настанку планета на основу једног узорка. Нећемо доћи до 10.000 оваквих планета с превеликом густоћом, али ако дођемо до 20 или 30, можда ће се појавити неки обрасци”, закључио је Kрофт.(Kликс)The post НОВА ЧУДНА МЕГА ЗЕМЉА! appeared first on Galaksija Nova.