Најновија истраживања, објављена у септембру ове године, доносе нове увиде у ову космичку загонетку. Астрономи у Kини искористили су моћ највећег радио-телескопа са једном антеном на свету – FASТ (Fivе-hundred-meter Аperture Spherical Radio Telescope) – да дубоко скенирају 33 планетарна система. Иако је већина резултата била очекивана тишина, један сигнал је преживео све филтере и натерао да се запитамо: ко је тамо?Пространство космоса често делује као хладно и усамљено место. Упркос деценијама претраживања неба, још нису пронађени конкретни докази постојања живота ван Земље, а камоли трагови напредних технолошких цивилизација. Међутим, то не значи да смо сами; можда се само није осматрало довољно пажљиво или на прави начин. Најновија истраживања, објављена у септембру ове године, доносе нове увиде у ову космичку загонетку. Астрономи у Kини искористили су моћ највећег радио-телескопа са једном антеном на свету – FASТ (Fivе-hundred-meter Аperture Spherical Radio Telescope) – да дубоко скенирају 33 планетарна система. Иако је већина резултата била очекивана тишина, један сигнал је преживео све филтере и натерао да се запитамо: ко је тамо?У потрази за ванземаљском интелигенцијом (SETI) први задатак је да се научи како да се разликује природни космички хаос од вештачког реда. Природни извори, попут звезда, пулсара или квазара, емитују радио-таласе који су обично распршени у широком спектру фреквенција. То је бела бука свемира. Технологија, међутим, функционише другачије. Постојећи предајници, од радио-станица до сателита, концентришу енергију у веома уске фреквенцијске опсеге да би ефикасно преносили информације. Зато су ускопојасни сигнали (narrowband) примарни циљ истраживача – они су потпис инжењерства, а не насумичних астрофизичких процеса.„Природни астрофизички процеси ретко генеришу екстремно уске спектралне карактеристике, док инжењерски предајници то често раде”, наводи тим астронома предвођен аутором Зи-Ћи Лијем са Пекиншког нормалног универзитета у научном раду објављеном у Тhе Аstronomical Journal. Чак и када се пронађе уски сигнал, он мора проћи ригорозан тест кретања. Сигнал који долази са удаљене планете која кружи око своје звезде не би био статичан. Због релативног кретања између тог далеког света и наше Земље долази до Доплеровог ефекта. Тај феномен узрокује да фреквенција сигнала благо лута (drift) током времена.Астрономи користе прецизну математику да идентификују овај суптилни drift. Ако је сигнал непомичан на скали фреквенција, он је скоро сигурно производ земаљске технологије. Али, уколико показује промене које одговарају орбиталним кретањима у међузвезданом простору, добија се озбиљна кандидат за даљу анализу. Један од највећих изазова модерне астрономије јесте чињеница да је наша планета преплављена радио-фреквенцијском интерференцијом (RFI). Сателити, авиони, чак и микроталасне пећнице, стварају буку која имитира оно што се тражи. FASТ телескоп користи иновативни метод да избегне ове уљезе. Његов моћни L-band пријемник посматра небо у 19 засебних снопова истовремено. Принцип је генијалан у својој једноставности: ако се сигнал појави у више снопова ођедном, он вероватно долази из наше атмосфере или са сателита у орбити. Међутим, уколико се детектује искључиво у централном снопу који је усмерен ка циљаној звезди, он постаје сумњив.Да би се пробили кроз планину од преко 139.000 детекција, научници су ангажовали машинско учење. Kористећи технику познату као wаvelet анализа, обучили су алгоритме да у мору шума препознају карактеристичне трагове – визуелне потписе ускопојасних сигнала који благо клизе кроз фреквенцијски спектар. Управо је ова прецизна технолошка комбинација омогућила изолацију сигнала који је обележио реечно истраживање. Применом новог цевовода за обраду података на снимке из 2021. године, истраживачи су наишли на нешто изузетно у систему звезде K2-155. Овај црвени патуљак, удаљен око 238 светлосних година, дом је три суперземље. Посебно је интересантна најудаљенија, K2-155д, која се налази близу настањиве зоне где би вода могла постојати у течном стању.Идентификовани сигнал, назван NBS 260108, био је готово савршен кандидат:Фреквенција: 1148.4167 МHz.Kарактер: Изузетно узак опсег са јасним дрифтом.Изолација: Појавио се искључиво у снопу усмереном ка звезди K2-155.Ипак, наука захтева највиши степен скептицизма. Детаљна провера открила је да су се слични сигнали појавили и у току посматрања три друге звезде. Иако NBS 260108 остаје некласификован, он је највероватније резултат софистициране инструменталне сметње. Експерти морају то разумети: што су телескопи осетљивији, то лакше хватају ехое сопствене цивилизације који се одбијају од атмосфере или потичу из електронике самог уређаја. Парадоксално, што боље се чује, то је теже разазнати тихи шапат из даљине од сопствене буке.Иако NBS 260108 вероватно није порука коју смо чекали, он представља тријумф методологије. Сваки овакав процес чини SETI алате робустнијим и спремнијим за тренутак када ће се појавити онај прави, неоспорни доказ. Да би се разумело где се налазимо, погледајмо ширу слику. Људска врста користи ватру и кува храну око 300.000 година. Насупрот томе, ослушкује небо у потрази за технолошким знацима нешто више од једног века. Тек је закорачила на обалу бескрајног океана космичких података.(АI илустрација)(Астрономски магазин)The post ДА ЛИ НАС ВАНЗЕМАЉЦИ ЗОВУ appeared first on Galaksija Nova.