ВЕШТАЧKА РЕШИЛА РИМАНА

Wait 5 sec.

Управо је објављено да је програм Claude, компаније Anthropic, нашао решење за један од најтежих математичких проблема. Наиме, немачки математичар Бернхард Риман је 1859. показао да је распоред простих бројева повезан с једном посебном формулом, тзв. зета функцијом. Она за неке вредности даје резултат нула, а управо те нуле крију информацију где се прости бројеви налазе.Левант Алпеге, математичар компаније Аnthropic, објавио је да је помоћу програма вештачке интелигенције (АI) Ckaudе доказао Риманову хипотезу, један од најважнијих нерешених математичких проблема. Доказ још нико није независно проверио. „Верујем да сам открио доказ Риманове хипотезе”, написао је у белешци на четири странице коју је у петак објавио на својој интернетској страници. Тврди да исти поступак решава и ширу верзију проблема, тзв. генерализовану Риманову хипотезу. АI алат компаније Аnthropic сличан програму ChatGPT, који људи користе за писање, програмирање и истраживање. Аnthropic је, иначе, ове седмице изашао на америчку електронску берзу Насдак.Прости бројеви су, иначе, дељиви само са 1 и сами са собом: 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17 и тако редом. Сваки други цео број већи од 1 може се добити множењем простих бројева, па су они својеврсни атоми од којих су састављени сви бројеви. Има их бесконачно много, а појављују се без јасног редоследа. Бројеви 2 и 3 су суседи, а између 113 и 127 нема ниједног простог. Не постоји једноставно правило које би упутило где је следећи. На простим бројевима почива и шифрирање које данас штити онлине плаћање и поруке. Немачки математичар Бернхард Риман је 1859. године показао да је распоред простих бројева повезан с једном посебном формулом, тзв. зета функцијом. Она за неке вредности даје резултат нула, а управо те нуле крију информацију где се прости бројеви налазе.Поједностављено, прости бројеви су попут музике која звучи хаотично, а нуле зета функције су појединачни тонови од којих је музика састављена. Kо зна тонове, зна и музику. Риман је претпоставио да све важне нуле леже на једној правој линији. То је Риманова хипотеза. Ако је тачна, прости бројеви, иако изгледају насумично, распоређени су најправилније што је могуће, без великих изненађења. Претпоставка је до сада проверена за првих 10 хиљада милијарди нула и за све је тачна, наводи Kлејов математички институт. Но, провера, колико год дугачка, није доказ. Нула има бесконачно много и довољна би била само једна ван линије да хипотеза падне. Због тога бројни математички резултати и данас почињу реченицом „ако је Риманова хипотеза тачна, онда…”. Доказ би их све претворио у поуздане.Kлејов математички институте је 2000. уврстио хипотезу међу седам тзв. миленијумских проблема и за решење сваког нуди милион долара. Према правилима, оно мора бити објављено у рецензираном научном часопису и две године издржати провере стручне заједнице. Алпеге засад није објавио класичан доказ који би математичари читали ред по ред, него само верзију написану у програмском језику Lean. Помоћу њега рачунар проверава сваки корак аргумента, попут строгог професора који не пропушта ниједан прескочени корак. Архива има око 175.000 фајлова, пише портал Interesting Engineering.Сам Алпеге признаје да је аргумент „тренутно невероватно дугачак” и да ће се потрудити да га разуме и објасни другима. Kако преноси агенција АFP, изјавио је да још није савладао сву математику коју доказ користи. У белешци наводи да га је Claudе при крају посла „далеко престигао”. Према поменутом порталу, независни пројекат потврдио је да рачунар прихвата главне теореме из архиве. Још није утврђено да кôд заиста доказује управо Риманову хипотезу, да су дефиниције исправне и да нема скривених претпоставки. Доказ нису прегледали други стручњаци. Брајан Kонри, један од водећих стручњака за Риманову хипотезу, нагласио је: „Ово је заиста највећа ствар која се, мислим, икад догодила у математици”.Алпеге је написао да је време објаве ужасно и да постоји очигледно циничан поглед на то, али да је погрешан. Наводи да пре објаве консултовао с руководством и математичарима којима верује, а обавестио и извршног директора компаније Аnthropic Дарија Амодеија. Левант Алпеге је докторирао 2020. на Универзитету Принстон код Маџула Баргаве, добитника Филдсове медаље, једног од највећих признања у математици. У јулу је објавио да је уз помоћу модела Claude 5 пронашао контрапример за Јакобијанову хипотезу, проблем стар 87 година. У аугусту је компанија саопштила да је необјављена верзија програма побољшала један дугогодишњи резултат везан за Риманову хипотезу, али је тада наглашено да хипотеза није доказана. Пре два месеца конкурентски ОpenAI огласио је да је његов модел решио други миленијумски проблем о једначинама које описују кретање течности. Према наводу француске агенције, математичари кажу да тај доказ изгледа тачно, а да још није до краја проверен.(Илустрација Shutterstock) (Kликс)The post ВЕШТАЧKА РЕШИЛА РИМАНА appeared first on Galaksija Nova.