Брзи напредак човечанства довео је до дубоког јаза између начина на који наша тела и умови функционишу и окружења у којем данас живимо, што је главни узрок све учесталије анксиозности, усамљености и гојазности, утврђено је новом научном студијом. Према истраживању научника из Сингапура, објављеном у часопису Behavioral Sciences, људска врста је еволуирала за живот у малим, блиским заједницама и за реакцију на непосредне, опипљиве опасности. Уместо тога, савремени човек изложен је пренасељеним градовима, непрекидној дигиталној повезаности и вишеструким притисцима који стварају константан осећај такмичења. Тај феномен научници називају еволуцијским нескладом.„Стрес, усамљеност и анксиозност често се третирају као лични проблеми или последица животног стила. Међутим, они могу бити и одраз несклада између окружења у којем живимо и услова за које су се наши умови и тела развијали”, објаснила је Сара Чен, психолошкиња за животну средину са Универзитета за технологију и дизајн у Сингапуру (SUTD). Истраживачи су истакли да су људски инстинкти обликовани у стотинама хиљада година еволуције, а да заказују у окружењу створеном током последњих неколико столећа. Док је у прошлости било лако разумети сопствени положај у малој групи људи, данас се путем интернета непрекидно упоређујемо с дугим листама пријатеља, рођака, познатих личности, па и потпуних странаца.„Ривалство и такмичење нису новост, али их модерни живот чини константним. Еволуцијска перспектива помаже нам да схватимо зашто тако снажно реагујемо на поређење и страх од заостајања, чак и када ти сигнали долазе од странаца са екрана, а не из наше непосредне заједнице”, истакао је истраживач и психолог Хозе Јонг са Универзитета Џејмс Kук у Сингапуру. Ситуацију додатно погоршавају удружени ефекти глобалних изазова – од климатских промена и економских нестабилности, до пандемија и технолошких потреса попут напретка вештачке интелигенције, што научници дефинишу као стање поликризе. У студији је наведено да растући трошкови живота и економска неједнакост појачавају осећај финансијске и статусне несигурности. То људе гура ка сагоревању на послу (burnout), смањује жељу за помагањем другима и ствара зачарани круг који продубљује друштвену такмичарску атмосферу.Ранија истраживања такође поткрепљују ове тврдње, указујући на то да претрпани урбани живот ствара стални осећај напада у нашем организму, при чему модерна култура тренутно има већи утицај на човека од саме природне еволуције. Научници то називају хипотезом о социјално-еволуцијском нескладу и такмичењу (SEMCH) и верују да би њено разумевање могло помоћи у решавању водећих психолошких невоља данашњице. Kључ није у одустајању од технолошког напретка, већ у прилагођавању окружења људској природи:Урбано планирање: Градови се морају пројектовати тако да буду мање загушујући и мање оптерећујући за свакодневни живот, а увођење зелених и природних површина представља први корак.Дигитални простори: Апликације и друштвене мреже треба обликовати тако да смањују, а не да подстичу осећај надметања.Аутори студије у наредној фази планирају теренска истраживања да тестирају како промене у окружењу директно доприносе бољем физичком и психичком здрављу људи. „Морамо креирати решења у корист, а не против наше еволуиране људске природе”, закључио је Јонг, а пише портал Science Alert.(Илустрација Shutterstock)(Kликс)The post ЉУДСKИ МОЗАK ЗАРОБЉЕН! appeared first on Galaksija Nova.