Гебекли тепе на југоистоку Турске најстарија је позната монументална грађевина на свету. Археолози су недавно дошли до нових открића пронашавши налазе који бацају ново светло на живот неолитских људи, а потенцијално доводе у питање оно што се досад мислило о намени овог комплекса. На археолошком налазишту на обронцима планине постоје остаци низа монументалних грађевина с раскошно украшеним стубовима високим 5,5 метара и масивним клесаним камењем. Може се замислити као праисторијски комплекс налик храму, сличан Стоунехенџу, али већи, раскошније украшен и, са својих 11.600 година, много старији.Грађен је од 9.600. до 8.200. године пре нове ере, хиљадама година пре других великих мегалитских грађевина. У то време свет је тек излазио из последњег леденог доба, а пољопривреда је тек почињала да се развија у појединим деловима. Део најновијих истраживачких радова фокусиран је на површину величине 80 пута 70 метара, удаљену свега неколико корака од чувених рушевина налик храму које обично привлаче највећу пажњу. Међутим, ископавања сада откривају сасвим другачију, више стамбену страну овог налазишта. Подаци прикупљени површинским и геомагнетним снимањима указују да је на овом делу некада било неколико великих јавних грађевина четвороугаоног облика.Професор Нецми Kарул, координатор пројекта Stone Hills, објаснио је да унутрашњи распоред грађевина откривених током нових ископавања указује на то да су биле стамбене и да су коришћене као настамбе током друге фазе налазишта, отприлике почетком 9. миленијума пре нове ере. Чему је служио Гебекли тепе? Нови налази доводе у питање првобитну претпоставку према којој није био насеље, већ издвојени комплекс храмова за церемонијална окупљања. Откриће стамбених грађевина, напротив, указује да су људи ту живели, а да нису само долазили ради обреда.Упркос деценијама ископавања, археолози су пронашли мало доказа о припитомљеним биљкама или животињама, а и керамици, због чега су неки закључили да су га изградили ловци-сакупљачи, а не људи који су се бавили устаљеном пољопривредом. Kлаус Шмит, који је деведесетих година први започео озбиљна археолошка истраживања локалитета, чврсто је веровао да је Гебекли тепе био искључиво церемонијални комплекс. Тврдио је чак да су га ловци-сакупљачи изградили и одржавали као место ритуала и да је друштвена организација потребна за такав подухват била један од покретача пољопривредне револуције и настанка сложених насеља. Ово тумачење је последњих година било предмет критика, а најновија сазнања додатно подупиру све израженију идеју да су људи заиста живели на овом месту, барем у једном делу његове дуге историје, пише IFL Science.„Упоредо са ископавањима, велику пажњу посвећујемо конзерваторским радовима. Приликом поновног постављања последњих фрагмената површине монолита у грађевини Ц, ојачали смо зидове грађевине Д и спојеве темеља два централна монолита. Такође осигуравамо монолите од подрхтавања тла помоћу челичних сајли. Истовременим ископавањем, рестаурацијом и конзерваторским радовим а на различитим деловима, ову јединствену баштину преносимо у будућност кроз свеобухватан приступ”, изјавио је Мехмет Нури Ерсој, министар културе и туризма.(Илустрација Wikimedia Commons)(Kликс)The post ТАЈНА НАЈСТАРИЈЕГ ЗДАЊА appeared first on Galaksija Nova.