Адам Френк, профессор на Универзитету Рочестер, и Гавин Шмит из НАСА анализирају низ могућих доказа који би могли упућивати на постојање древне напредне цивилизације. Што је нека хипотетска старија, то би теже било пронаћи непосредне доказе попут предмета.Астробиолог Адам Френк ушао је у уред Насиног научника Гавина Шмита с питањем за које је мислио да је најнеобичније на свету: суочавају ли се ванземаљске цивилизације с климатским променама? Упитаноме је требало неколико тренутака да постави необичније питање. Френк, професор на Универзитету у Рочестеру који трага за знацима живота у свемиру, изучавао је да ли напредне цивилизације нужно подстичу климатске промене, као што се то данас догађа с људском. Тог дана 2017. године објаснио је Шмиту да проучава друге планете јер, како је рекао, „наравно, знамо да на Земљи није било других цивилизација”, пише CNN. Шмит га је одмах прекинуо: Kако то знаш?Био је то тренутак који је, испричао је Френк, подстакао двојицу научника на заједничко истраживање. Kад би напредна цивилизација постојала на Земљи милионима година раније, користила енергију и на крају саму себе уништила, бисмо ли ми за то знали? Да ли би у геолошкој повести планета остали трагови њеног постојања? Своју замисао назвали су Силуријанска хипотеза, по измишљеној раси интелигентних гмизаваца из серије Doctor Who, и 2018. објавили научни рад. Реч је о интригантној идеји која не гледа само дубоко у прошлост Земље, већ и далеко у будућност, у време док људи сагоревањем фосилних горива брзо и драматично мењају климу. „То је мисаони експеримент који разоткрива нашу потенцијалну глобалну рањивост”, коментарисала је Kатрин Хејхое, атмосферска научница с Тексашког технолошког универзитета која није учествовала у истраживању.Силуријанска хипотеза отвара велика питања у вези с путањом напредних цивилизација и о томе јесу ли све оне које користе енергију у глобалним размерама осуђене на пропаст или постоји шанса за одржив живот што би трајао милионима година. „Сва та питања су веома важна за тренутак у којем се налазимо”, рекао је Френк. „Гурамо планету у нови климатски режим. Знамо да је то истина, зар не? А ипак не предузимамо ништа.” Шмита је на размишљање о могућности постојања ранијих цивилизација нагахнуо догађај из далеке прошлости. Пре отприлике 55 милиона година, климатске прилике на планети потпуно су се пореметиле.Глобалне температуре скочиле су за више од осам Целзијусових степени, а екосистеми су се урушили јер су огромне количине угљеника доспеле у атмосферу. То раздобље, познато као палеоценско-еоценски топлотни максимум (PЕТМ), први пут је забележено деведесетих минулог столећа. Могуће је да је било последица големе вулканске ерупције или изненадног ослобађања метана, а тачан узрок и даље је непознат. Шмита су заинтригирале сличности с оним што се догађа данас док људско деловање подиже температуру и узрокује изумирање врста. То није једина необјашњена промена у далекој прошлости планете која подсећа на садашњост. У другим раздобљима забележени су океани без кисеоника и нагли скокови температуре. Вероватно је реч о природним климатским догађајима, али што ако није? Kако бисмо то могли знати?У својем научном раду Френк и Шмит анализирају низ могућих доказа који би могли упућивати на постојање древне напредне цивилизације. Данас је урбанизовано тек око 1 % Земљине површине и не би требало дуго да се све што смо изградили избрише. Што је нека хипотетска цивилизација старија, то би теже било пронаћи непосредне доказе попут предмета. Током милиона година планета се мења због померања тектонских плоча, вулканских ерупција и ерозије. Најстарији велики комад копна на Земљи је пустиња Негев у јужном Израелу, стара око 1,8 милиона година. Физички остаци на површини вероватно не би опстали, па су научници проучили фосиле. Међутим, фосилизује се се тек занемарљив део животињских врста, а још мањи се икада пронађе. Диносаури су Земљом ходали око 180 милиона година, а пронађено је тек неколико хиљадаа готово потпуних костура. Цивилизацију која је постојала само 100.000 година, што је тек трептај ока у 400 милиона година дугој историји сложеног живота, било би лако превидети.Истраживачи су се затим окренули траговима хемијских промена. Френк као пример наводи Велики кањон, где се виде слојеви који представљају различита геолошка раздобља. „Сваки од тих слојева је уситњена стена која чува сећање на то каква је тада била хемија Земље”, објаснио је. Да је нека пређашња цивилизација променила хемију планете, као што су то учинили људи испуштањем огромних количина угљеника, могао би постојати запис у стенама. Научници су анализирали и какве би доказе људска цивилизација могла оставити за собом. То укључује големе количине пластике, вештачке хормоне из пољопривреде и постојане хемикалије које се не разграђују у околини. Све би се то могло појавити у будућим седиментима за милионе година, баш као тешки метали који се користе у електроници. Френк објашњава да циљ проучавања није био доказати Силуријанску хипотезу: „Желели смо показати шта би требало тражити, и то с много већом прецизношћу да би се утврдило да ли је пре нас икада постојала цивилизација”.И Френк и Шмит налазе се у необичној позицији јер су написали студију о теорији у коју ни сами не верују. Ипак, истичу да се она још не може научно одбацити. Чини се да нико у годинама након објаве поменутог научног рада није наставио с дубљим истраживањем, али су неки су научници поставили питања. Јан Заласијевич, геолог, палеонтолог и професор емеритус на Универзитету у Лестеру, изјавио је да је Силуријанска хипотеза „дивна идеја која подстиче на дубоко размишљање”. Но, сматра да су Шмит и Френк подценили колико су модерни људи трансформисали планету и „учинак процеса фосилизације и то колико добро он чува повест онога што се догађало”.Као коаутор књиге „Одбачено: Kако ће технофосили бити наше коначно наслеђе” он каже да не можемо искључити интелигентна предљудска друштва, „рецимо, диносауре који су могли певати сложене арије или јурске амоните који су писали поезију”. Но, додаје да чим се изграде градови, растоле метали, произведе и одбаци пластика, то оставља јасан траг. Стога одлучно одбацује могућност постојања цивилизације налик нашој која „троши огромне количине енергије, манипулише околином и гради и производи отпад у колосалним размерама”.У томе је лепота науке, узвратио је Френк: „Објавиш научни рад и то буде супер, а онда се појави неко и каже да си у криву. Неко други би могао пронаћи нешто што упућује у другом смеру и на крају ће се, како се истраживања буду гомилала, створити консензус. Засад је можда најважнији разлог за истраживање ове хипотезе то што она поставља битна питања о дуговечности напредних технолошких цивилизација попут наше. Довољно смо паметни да усавршимо технологију, али можда нисмо довољно паметни да смислимо како се носити с незиним последицама на климу. Јесмо ли ми експеримент који је планета спровела, а на крају ћемо пропасти?”(Илустрација НАСА)(Индекс)The post КО ЈЕ БИО НА ЗЕМЉИ ПРЕ ЉУДИ? appeared first on Galaksija Nova.