Научници у Русији проценили су колико би човек могао да живи када би могао да елиминише већину збивања која доводе до старења организма. Модел је показао је да би просечан животни век у таквим условима достигао од 146 и до 194 године, а у неким теоријским случајевима и да буде знатно дужи. Можда не може да живи вечно, али би граница могла да буде даље него што се данас замишља. Иако првобитно нису намеравали да установе крајњу границу, већ да испитају како различити биолошки процеси доприносе старењу, анализа је указала на само један механизам који би могао да ограничи живот, чак и ако би остали узроци старења били успешно контролисани.У питању су соматске мутације – ситне, случајне промене у ДНК, које настају приликом деобе ћелија. Људски организам има веома ефикасне механизме за препознавање и исправљање таквих грешака, али ни нису савршени, па се део мутација задржава и постепено нагомилава. Већина је безопасна и не оставља приметне последице. Поједине, међутим, могу да допринесу настанку рака. Истраживачи су пошли корак даље и поставили питање шта би се догодило када би медицина у будућности успешно контролисала рак и друге појаве повезане са старењем. Према мишљењу научника из Сколковског института за науку и технологију у Русији, нагомилавање соматских мутација ни тада не би престало. Када их током живота настане превише, постепено би нарушиле нормалан рад ћелија, оштетиле ткива и на крају довеле до отказивања органа. Управо због тога би то представљало својеврсну биолошку границу људског животног века.Како човек стари, његов организам пролази кроз велики број мена које се заједно називају старење. На биолошком нивоу оне обухватају различита догађања – од скраћивања теломера (заштитни завршеци хромозома), до слабљења способности ћелија да уклањају отпадне материје. Соматске мутације представљају само део тог сложеног процеса, а њихов значај могао би да постане већи уколико би остали механизми старења једног дана могли да се успоре или зауставе. Резултати, објављени у научном часопису Nature, показали су да у хипотетичком сценарију у којем медицина контролише све друге видове старења, просечан животни век може да траје од 146 до 194 године. Разматрали су иекстремније сценарије: у изузетним теоријским условима могао би да достигне, чак, 627 година живота! Та бројка, међутим, не представља очекивани животни век, већ крајњу теоријску вредност на основу модела под веома специфичним претпоставкама.Дакле, и када би у будућности био смишљен начин да се спрече или лече готово сви познати механизми старења, поменути модел не указује на могућност бесмртности. С друге стране, показује да би потенцијални људски животни век могао да буде знатно дужи од онога који данас сматрамо уобичајеним. Иако научници не очекују да ће људи ускоро живети век и по или два, наведени резултати могли би да помогну у разумевању тога који делови организма представљају највећи изазов за будућа лечења усмерена на продужење живота, преноси руски портал „Новости”.(Илустрација Pixabay)(РТ Балкан) The post ЧОВЕКОВ ВЕК 200 ГОДИНА! appeared first on Galaksija Nova.