У залеђеном мору источног Антарктика у августа 2024. године отворила се велика рупа у заливу Брејд, који је у то доба године иначе потпуно залеђен. Површина јој је 89.121 квадратни километар, што је упоредиво с величином Португалије. Сателитски снимци су доказ појаве коју научници на том подручју никада нису забележили, преноси Science Alert. Индијски истраживачи под вођством геонаучника Џибанџотија Свајна утврдио је да је настала због низа екстремних временских услова, понајпре снажних атмосферских река и морских топлотних таласа. Од јула до августа 2024. уочено је шест таквих атмосферских река које су доносиле топао и влажан ваздух. Научници наводе да је то био један од најјачих преноса влаге усред зиме.„Низ интензивних атмосферских река, познатих као реке на небу, пренео је велике количине влаге из нижих географских ширина. Истовермено је стално струјање потискивало морски лед ка полу”, објашњавају аутори студије. Те појаве узроковалесу појачано исијавање топлоте према површини, загревање атмосфере и топао снег, што је спречило настанак леда. „Истовремено су снажни ветрови изазвали Екманово усисавање, које подиже топлију дубинску воду према површини и тако придоноси загревању горњег слоја океана. Дуготрајни морски топлотни таласи додатно су успорили залеђивање”, пише у студији. Екманово усисавање настаје када ветар покреће велике масе површинске воде. У овом случају процес на површину подигао је дубоку циркумполарну воду која је топлија од површинске у то доба године и тако зауставио њено замрзавање.Поменути истраживачи предвиђају да ће овакве појаве на Антарктику постати чешће. Kлиматске промене, наиме, јачају атмосферске реке, узрокују чешће и дуготрајније топлотне валове у ваздуху и мору и загррвају горње слојеве јужног океана. Антарктик је 2024. имао други најнижи забележени износ зимског морског леда, одмах иза рекордне 2023. године. Четири у историји мерења догодиле су се управо у последње четири године. У јуну 2024. није се заледило велико подручје Белингсхаусеновог мора, на западној страни Антарктика, величине Француске.Морски лед плута океаном и његово отапање не утиче на висину воде. Међутим, он делује као заштитни појас око ледених плоча и ледника на копну, чије би отапање убрзало пораст. Научнике брине што ће без тог леденог прстена већи део антарктичког леденог покривача бити изложен све топлијој океанској води. Морски лед кључан је и за антарктичке екосистеме јер од његовог постојања зависе прехрамбени ланци који уплицишу на велики део светских океана. Постоје јасни докази да су промене глобалне климе последица људског деловања, првенствено сагоревања фосилних горива. То уједно значи да је могуће променити смер ових трендова. Истраживање је објављено у научном часопису Geophysical Research Letters.(Илустрација Unsplash)(Индекс)The post НОВА РУПА НА АНТАРKТИKУ appeared first on Galaksija Nova.