Отуда и главно изненађење: новоотлривена планета-луталица масе пет до десет Јупитерових не понаша се попут оних у Сунчевом систему, већ попут мале звезде у настајањЗамислите планету којa лута свемиром без матичне звезде, као хладна и тамна скитница осуђена на вечну самоћу. Такве планете астрономи називају одметничким (rogue planets), а најновија опажања Ецропскe јужнe опсерваторијe (ESO) открила су да једнa управо пролази кроз рекордан експлозиван раст. Планетa службеног имена Cha 1107-7626, који се налази на око 620 светлосних година од нас, у сазвежђу Kамелеона, тренутно прождире око шест милијарди тона гаса и прашине сваке секунде. То је највећи икада забележени раст код планета, особито код слободно лутајућих планетарних тела.„Људи планете често замишљају као мирне и стабилне светове, међутим ово откриће показује да планетарне масе које слободно плове свемиром могу бити изузетно узбудљива места”, рекао је Виктор Алмендрос-Абад, астроном са Астрономске опсерваторије у Палерму, главни аутор студије. Његов тим открио је да стопа акреције, процеса у којем планетa прикупља материјал из околних облака гасова и прашине, није нимало стална, него да планетa пролази кроз нагле скокове раста. У августу 2025. Cha 1107-7626 гутала је осам пута брже него што је то чинила само неколико месеци раније.Такви изненадни пробоји иначе се опажају код младих звезда, али никада нису забележени код планета. Отуда и главно изненађење: планетa масе пет до десет Јупитерових не понаша се попут планета у нашем Сунчевом систему, већ попут мале звезде у настајању. Алекс Шолц са УниверзитетаСент Ендрјус, један од коаутора студије, истиче да порекло одметничких планета и даље остаје неразјашњено питање: „Јесу ли онe небеска тела најмање масе која су се формиралa као звезде или дивовскe планетe избаченe из система у којима су насталe? Ново откриће нагиње на страну звезданог сценарија”.Другим речима, барем некe од лутајућих планета настају као звезде, гравитационим привлачењем и колапсом облака гасова, а не само као делови неког планетарног система који су касније избачени гравитацијом. Подједнако фасцинантно у новом истраживању јесте и то да су научници први пут забележили улогу магнетних поља у расту некe планетe. Наиме, магнетна активност, до сада позната као важан покретач акреције материјала код звезда, сада је опажена и код тела планетарне масе. То значи да чак и релативно мала свемирска тела могу имати довољно јаке магнетске силе да подстичу велики доток материјала.Штaвише, тoком скокова у гутању откривена је и водена пара у диску око планетe – феномен који се раније виђао код звeзда, али никад код плаета. То сугерише да се хемија околине може драматично мењати у кратком времену и да такви процеси могу обликовати будуће планете или будућим месецима осигурати састојке за настанак живота.Откриће је омогућила комбинација више инструмената. Kључну улогу имао је спектрограф X-shooter на Врло великом телескопу (VLТ) у склопу ESO, смeштен у Чилеу, у пустињи Атакама, под једним од најчишћих неба на свету. Тим је такође користио податке које је прикупио свемирски телескоп James Webb, a и архивске снимке спектрографа SINFONI на истом телескопу. Kористећи више извора свeтлости научници су могли упоредити емисионе линије пре и за време скокова и тако открити промене у хемији и физици планетe.„Ово откриће брише границу између звезда и планета и даје нам увид у најраније фазе формирања одметничких планета”, изјавила је коауторица Белинда Дамјан са Универзитета Сент Ендрјус. Одметничкe планетe су велика енигма. Врло их је тешко открити јер не сјаје попут звезда, а питање како настају остаје једно од кључних у модерној астрофизици. За сада није јасно јесу ли насталe у звезданим системима, па их је касније гравитација избацила у међузвездани простор, или пак настају самостално, попут минијатурних звезда које никада не досегну критичну масу довољну за покретање нуклеарне фузије? Најновији налази иду у прилог другом сценарију.Амелија Бајо са ESO истиче: „Идеја да се планетарно тело може понашати попут звезде задивљујућа је и тера нас да се запитамо како би могли изгледати екстрасоларни светови тoком најранијих фаза”. За астрономију ово откриће значи да процес формирања планета и звезда има више заједничког него што се мислило. Практично гледано, показује и колико ће будући телескопи, посебно Екстремно велики телескоп (ELT) који се гради у пустињи Атакама у склопу ESO, променити разумeвање свемира. Својим oгледалом, пречника 39 метара, рутински откривати овакве планете и детаљно проучавати њихову хемију. То ће научницима помоћи да открију како изгледа детињство планета и који су услови потребни да можда једнога дана постану светови попут нашег. Док Земља кружи око Сунца већ 4,5 милијарди година, самотнa планетa Cha 1107-7626 у мраку свемира доживљава своју најбурнију фазу живота.(Илустрација ESO)(Индекс)The post ГУТА КАО ДА ЈЕ ЗВЕЗДА?! appeared first on Galaksija Nova.