Америчка биотехнолошка компанија Colossal Biosciences, позната по амбициозним пројектима генетског инжењерствa оживљавања вунастог мамута и тасманијског тигра, објавила је да сада своју пажњу усмерава и на изумрле афричке врсте. Потврдила је да су у тајности радили на повратку величанствене животиње која је нестала пре отприлике 200 година, пише CNN. Плава антилопа, позната и као модра, некада је настањивала пашњаке јужне Африке и једини је велики афрички сисар који је изумро у забележеној историји. Њен брзи нестанак приписује се лову током колонијалног доба, губитку станишта и надметању за испашу с домаћом стоком. Бен Лам, извршни директор, изјавио је да би овај потез био исправљање неких грехова из прошлости.„Ово је очигледан пример изумирања које смо сами узроковали, а сада имамо технологију и можемо је у идућих неколико година додатно усавршити да тај процес преокренемо”, рекла је Бет Шапиро, главна научна директорка. То је први пројекат ове компаније који се бави папкарима и први усмерен на континенталну Африку. Напори су започели 2024. године, када су научници изоловали ДНK из музејског примерка плаве антилопе да би саставили њен геном. На темељу тога дешифровали су генетске варијанте одговорне за кључне физичке особине, попут плавосивог крзна, беле мрље испод очију и дугих закривљених рогова. Анализа је потврдила да су сабљаста и коњска антилопа њени најближи генетски сродници. Kомпанија стога користи ћелије коњске антилопе као темељ за генетско преуређивање, а та врста ће послужити и као сурогат мајка за лабораторијски узгајен ембрион. Први примерак очекује се у надолазећим годинама.Лам је објаснио да компанија сада објављује пројекат јер је остварила низ открића која би се могла применити и на очување угрожених врста антилопа, попут критично угрожене хироле. Међу успесима су прво успешно прикупљање јајних ћелија и стварање индукованих плурипотентних матичних ћелија коњске антелопе: „Постигли смо довољан напредак у технологијама које се сада могу одмах применити”. Осим плаве антилопе, ради се на оживљавању вунастог мамута, птице додо, тасманијског тигра и дивовске мое. Прошле године представљена су три младунца настала генетским модификовањем сивог вука да наликују изумрлом страшном вуку. Амбициозни подухвати привукли су бројне улагаче, укључујући редитеља Питера Џексона, Парис Хилтон и спортисте Тома Бредија и Тајгера Вудса.Поједини стручњаци, међутим, изражавају скепсу. Др Дејвид Малон, који није укључен у програм, описао га је као изузетно занимљив научни експеримент, али је довео у питање његову вредност за стварне напоре очувања: „Питање је колико се то може сматрати приоритетом за очување врста, а мислим да је одговор – не баш. Голем новац троши се на ове операције, које су очито од великог научног интереса, но многи би, верујем, сматрали да би био боље утрошен на покушаје да се спасу од изумирања неке врсте”. Он је подсетио на успешне примере спасавања врста гајењем у заточеништву, попут арапског и сабљасторог орикса, и поставио питање постоји ли уопште функционалан екосистем у који би се оживљена плава антилопа могла вратити. Kритичари истичу да је деекстинкција технички немогућа. После објаве о страшном вуку Душко Илић, професор на Kингс колеџу у Лондону, назвао је створену животињу синтетичким сурогатом дизајнираним да опонаша физичке особине, а сам процес илузијом. Чак је и главна научница компаније, Бет Шапиро, својевремено изјавила: „Једном када врста нестане, нестала је заувек”.(Илустрација YоuТubе)(Индекс)The post ОЖИВЕЋЕ ПЛАВА АНТИЛОПА appeared first on Galaksija Nova.