Детаљнија анализа показала је да се састоји готово искључиво од водоника и хелијума. Удео метала износи свега 0,005 посто Сунчевог, што је готово упола мање од претходне рекордерке. Укупното је 40 пута ниже од следеће познате звезде сиромашне гвожђем. Но оно што је истински запањило истраживаче био је шокантно низак удео угљеника.Астрономи су у нашој галаксији открили најдревнију звезду. Реч је о фосилном остатку раног свемира, звезди готово незагађеној металима који су настали тек након што су прве постојале и нестале. Верује се да је настала из гаса обогаћеног једном од првих експлозија супернова, пише Science Alert. Названа SDSS Ј0715-7334, некад је имала малу масу сличну Сунцу. Након што је сагорела гориво у језгру постала је црвени див који се приближава своме крају. Потрајала је довољно дуго да пружи драгоцен увид у давна времена. „Те прастаре звезде су наш прозор у свитање звезда и галаксија у свемиру”, каже космолог Алегзандер Ји са Универзитета у Чикагу, који је водио истраживање.После Великог праска свемир је био испуњен врућом, густом маглом плазме. Светлост није могла продрети кроз њу јер би се фотони распршивали на слободне електроне. Отприлике 300.000 година касније, свемир се довољно охладио па су се протони и електрони могли спојити, формирајући неутрални водоник и нешто хелијума. Из густих гомила тих првотних елемената рођене су прве звезде, познате као популација 3.Елементи тежи од хелијума, које астрономи називају металима, нису се проширили свемиром све док се прве звезде нису угасиле. Звезде енергију добијају фузијом, процесом у којем спајају лакша атомска језгра у тежа. Тај ланац се завршава железом, а још тежи елементи стварају се у експлозијама супернова, којима масивне звезде завршавају свој век. Те експлозије распршују тешке елементе свемиром, где постају део нових генерација звезда. Свака досад измерена звезда садржи одређену количину метала, једне мање од других. Оне с најмањим уделом, познате као популација 2, толико су сиромашне металима да се претпоставља да је њихов састав могао бити обогаћен материјалом само једне звезде популације 3.„Звезде популације 3 никада нису уочене, или зато што су биле масивне, кратког века и рано нестале, или зато што су најмање масе и могле претрајати до данас, па су изузетно ретке”, објашњава астроном Kевин Шлауфман са Универзитета Џон Хопкинс. „У сваком случају, својства те прве генерације једна су од највећих непознаница модерне астрофизике.” Зато су звезде популације 2 врло тражене међу астрономима који проучавањем њиховог хемијског састава настоје сазнати више о онима које су претходиле. SDSS Ј0715-7334 открили су готово случајно Ји и његови студенти, који су у склопу наставе претраживали податке прикупљене пројектом Sloan Dgitital Sky Survey (SDSS).Већ друге ноћи посматрања телескопом наишли су на њу. План је био осматрати је 10 минута, но на крају су је разгледали три сата. Детаљнија анализа показала је да се звезда састоји готово искључиво од водоника и хелијума. Удео метала износи свега 0,005 посто Сунчевог, што је готово упола мање од претходне рекордерке. Укупното је 40 пута ниже од следеће познате звезде сиромашне гвожђем. Но оно што је истински запањило истраживаче био је шокантно низак удео угљеника. „Звезда га има толико мало да то упућује да је за њен настанак заслужно рано распршивање космичке прашине”, додао је Ји. „Такав начин формирања забележен је само једном досад.”Обично су гасу потребни елементи попут угљеника или кисеоника да се довољно охлади за стварање звезда. Сматра се да се формирање звезда популације 3 ослањало на молекуле водоника. Kада се угљеник појавио постао је доминантан фактор у хлађењу потребном за формирање звезда. Његов недостатак у спектру новооткривене звезде упућује на то да је настала у ретком прелазном раздобљу, када није било довољно угљеника за уобичајени процес хлађења, па су мале количине космичке прашине, преостале од супернова популације 3 вероватно помогле у сажимању гаса. „Међутим, мораће се пронаћи много сличних звезда у различитим окружењима да би се ова хипотеза проверила”, пишу Ји и сарадници у научном раду.Положај и кретање звезде сугеришу да она не потиче из Млечног пута, већ из Великог Магелановог облака, патуљасте галаксије која кружи око наше. То би могло значити да суседна галаксија скрива још звезда које чекају да буду откривене. „Могуће је да ћемо пронаћи сразмерно већи удео звезда веома сиромашних металима у галаксијама попут ове него у нашој”, каже Шлауфман. „Пред нама је много посла да схватимо шта се доиста догађало у тој давној ери, док је Млечни пут био млад. Тек смо загребали површину.” Откриће је објављено у часопису Nature Astronomy. (Илустрација EPA)(Индекс)The post ДОСАД НАЈЧИСТИЈА ЗВЕЗДА appeared first on Galaksija Nova.