Другог јануара 1860. године јавности је службено објављено откриће нове планете, назване Вулкан, за коју се веровало да кружи унутар орбите Меркура. Иако ће се касније показати да никада није постојала, прича је деценијама збуњивала астрономију и оставила необичан траг у науци и популарној култури. Проблем који је довео до тога био је озбиљан и стваран. Астрономи су уочили да се Меркурова орбита не понаша како су предвиђали прорачуни утемељени на Њутновој теорији гравитације. Тачније, Меркуров перихел, тацка орбите најближа Сунцу, помицао се брже него што је теорија допуштала. Будући да је слична аномалија раније успешно објашњена открићем Нептуна, чинило се логичним да и овде постоји још неоткривена планета.Идеју је смислио угледни француски астроном Урбен Ле Верије, који је стекао славу управо предвиђањем постојања Нептуна. Он је закључио да би релативно мала планета, смештен врло близу Сунца, могла својим гравитационим утицајем објаснити неправилности у Меркуровом кретању. Након анализе доступних опажања, 2. јануара 1860. пред Француском академијом наука објавио је да таква планета постоји. Додатну тежину тврдњи давала су наводна опажања из претходних година. Посебно се истицало сведочанство аматерског астронома Едмона Модеста Лекарболта, који је тврдио да је 26. марта 1859. видео тамну тачку како пролази преко Сунчевог диска. Током 1860, посебно за време помрачења Сунца, појавило се још неколико сличних пријава. У доба ограничених инструмената и отежаних проматрања Сунца, таква опажања су деловала уверљиво.редак пример научне погрешке која је оставила Вулкан је убрзо постао део озбиљних научних расправа. Појављивао се у астрономским публикацијама, прорачунавале су се негове могуће орбите, а име је ушли у ширу јавност. Но како су године пролазиле, постајало је јасно да се тајна не решава. Опажања су била противречна, транзити се нису могли поуздано поновити, а положај наводне планете никада се није доследно слагао. Kоначни одговор стигао је тек почетком 20. столећа. Општа теорија релативности Алберта Ајнштајна, објављена 1915. године, природно је објаснила аномално кретање Меркуровог перихела без потребе за додатном планетом. Тиме је Вулкан дефинитивно избачен из астрономије и постао један од најпознатијих примера хипотетског небеског тела које је настало због ограничења тадашње науке. Прича о Вулкану ту не завршава. Иако никада није постојао, остао је у популарној култури. Његово име преузето је у научно-фантастичном серијалу Стар Трек, где Вулкан постаје стварна планета и дом високоинтелигентне, рационалне цивилизације. С те планете потиче и један од најпознатијих ликова серијала, Спок, чиме је име Вулкан добило нови, трајни живот. На тај начин он је постао дубок траг. (Илустрација Shutterstock)(Индекс)The post ВУЛKАН ВИЂЕН И НЕВИЂЕН” appeared first on Galaksija Nova.