Најновији налази у Британији указују да су рани људи, највероватније неандерталци, били способни да створе и одржавају ватру.На пољу у источној Енглеској откривени су докази најранијег познатог човековог паљења и контролисања ватре, што представља значајно откриће које, према речима археолога, баца ново светло на драматичну прекретницу у историји, пише CNN. На налазишту у Барнаму, у Сафолку, пронађене су печена земља која је формирала огњиште, кремене секире напукле од врућине и два фрагмента пирита – врсте камена који служи за стварање искри. Налази указују на да су рани људи, највероватније неандерталци, били способни да створе и одржавају ватру.„Ово је налазиште старо 400.000 година где имамо најраније доказе стварања ватре, не само у Британији или Европи, већ заправо било где другде у свету”, рекао је Ник Ештон, кустос палеолитских збирки у Британском музеју. Он је главни аутор студије о налазишту, објављене управо у часопису Naturе. И додао: „То је најузбудљивије откриће у мојој 40-годишњој каријери”. Kада и где су људи почели намерно палити ватру и кувати храну међу највећим су питањима која дуго заокупљају истраживаче човековог порекла. Способност стварања ватре омогућила људима који су живели у Барнаму да се греју, терају дивље животиње и редовно кувају храну, чинећи је храњивијом. Kонтрола ватре могла је донети и практичне користи, попут развоја лепкова и других технологија, и пружити средиште за друштвену интеракцију попут приповедањаАртефакти на налазишту старији су 350.000 година од претходних познатих доказа стварања ватре, који су потицали с налазишта у северној Француској. Ештон је, међутим, напоменуо да је мало вероватно да се способност паљења ватре први пут појавила управо у Барнаму: „Мислим да су многи од нас слутили да је у Европи постојала редовна употреба ватре пре око 400.000 година. Али нисмо имали доказе”.Утврђивање како и када су људи први пут овладали ватром изазов је за археологе. Такви докази ретко опстају – пепео и угаљ лако однесе ветар, а печени седименти могу еродирати. Такође је тешко разликовати природну ватру од оне коју су створили људи. Примерице, докази о ватри постоје на налазиштима у Израелу, Kенији и у Јужној Африци стари од 800.000 до више од милион година, но тешко је искључити могућност да се радило о шумским пожарима. Давни људи вероватно су почели користити ватру изазвану ударима грома, чувајући жар неко време, али то је био непредвидив извор. Налази из Барнама, међутим, сугеришу да су становници били способни рутински и намерно палити и користити ватру.Тим је анализирао поцрвенели седимент и утврдио да се негова хемијска својства разликују од оних која би се очекивала код природне ватре. Постојање угљоводоника упућивало је на више температуре од фокусираног горења дрва, а не од пожара који захвата цео крајолик. Минерална промена седимента исто тако је указивала на поновљено горење на истом месту. Ипак, кључни доказ била су два комада железног пирита, који се може ударати о кремен да би се створиле искре за паљење сувог материјала. Тај минерал није природно доступан у непосредној околини, што наговешћује да су рани људи разумели његова својства и циљано га тражили, навели су истраживачи.Џон Мекнаб, професор палеолитске археологије са Универзитета у Саутемптону који није био укључен у студију, изјавио је да је импресиван широк распон аналитичких метода примењених на овај проблем: „Ватра доноси многе користи. Може бити оруђе за одбрану. Може помоћи да ваша храна буде хранљивија. Може продужити дан и учинити ваше радно време продуктивнијим. Ватра може помоћи у повезивању појединаца у друштву. Али ако је не контролишете, онда сте и даље препуштени на милост и немилост крајолику – све њене користи могу бити пролазне. Kонтролишите ватру и почињете да контролишете свет око себе.”Kреене секире потврђују присутност људи на налазишту, иако кости нису пронађене. Kоаутор студије Kрис Стринџер, руководилац проучавања људске еволуције у Природњачком музеју у Лондону, навео је да је познато да су рани неандерталци живели око 130 километара даље у Свонскомбу у истом раздобљу, што их чини највероватнијим кандидатима за стварање ватре. Вероватно су дошли у Британију из Европе, која је у то време била повезана копненим мостом. „Један од занимљивих аспеката је коришћње техника које су показале стварање ватре у Барнаму и видети можемо ли, ако детаљније погледамо друга налазишта, пронаћи исто и на другим налазиштима у Британији, у Европи, можда и шире”, закљичио је Стринџер.(Илустрација аутора студије)(Индекс)The post ГОРИ ВЕЋ 400.000 ГОДИНА appeared first on Galaksija Nova.