Један британски лекар је изазов описао војним речником: „Могли бисмо остати без делотворне муниције. Тада ће бактерије и гљивице завладати”. Више од 70 година касније, та се забринутост показала пророчанском.Антибиотици су једно од највећих достигнућа медицине које је помогло да се обликује савремени свет. Ипак, њихова прекомерна и често неоправдана употреба довела нас је до руба кризе, због чега се поставља кључно питање: Како их можемо користити на одржив начин?Баш као и фосилна горива, овај драгоцени ресурс постаје опасно исцрпљен, пише The Guardian. Још давне 1954, само неколико година након што су антибиотици ушли у широку примену, лекари су били свесни проблема отпорности. Природна селекција значила је да коришћење ових чудесних лекова фаворизује микробе који могу преживети напад. Један британски лекар тада је изазов описао војним речником: „Могли бисмо остати без делотворне муниције. Тада ће бактерије и гљивице завладати”. Више од 70 година касније, та се забринутост показала пророчанском.Уједињене нације данас отпорност на антибиотике називају једном од најхитнијих глобалних претњи здрављу. Процењује се да због тога већ сада умире више од милион људи годишње, а предвиђа се да ће тај број расти док се нови антибиотици не открију довољно брзо. Важно је разумети да су антибиотици битно другачији од осталих лекова. Већина лекова делује на људску биологију, антибиотици циљају бактерије.Будући да се бактерије шире међу људима, проблем отпорности постаје друштвени. То је као да сте сваки пут кад узмете лек против главобоље повећали шансу да неко други мора на операцију без анестезије. Моћ антибиотика не произлази искључиво из људске генијалности; већина их потиче од твари које су створиле саме бактерије и гљивице милионима година еволуционе борбе. Ту се намеће неизбежно поређење с фосилним горивима – још једним природним ресурсом који је створио модерни свет, али се такође опасно прекомерно користи. Kао што је еволуција створила молекуле који су научници искористили да нас одрже у животу, тако су геолошке силе претвориле древне биљке у угаљ и нафту. Оба ресурса нудила су илузију јефтине и бескрајне моћи над природом, но то обећање сада се ближи крају.Ера антибиотика траје мање од столећа. Иако је Алегзандер Флеминг њихово деловање приметио 1928, тек је крајем тридесетих година прошлог века изолован пеницилин. У почетку је био толико редак да је вредео више од злата, али масовна производња тoком Другог свeтског рата учинила га је јефтинијим од бочице у којој се налазио. Ово обиље није само сузбило заразне болести, већ је омогућило изградњу целог система модерне медицине.Хирургија, трансплантације органа и хемотерапија за лечење рака постали су могући управо захваљујући антибиотицима који су штитили пацијенте од смртоносних инфекција. Њихов утицај проширио се и на пољопривреду, омогућивши масовни узгој животиња и огроман пораст потрошње меса од педесетих наовамо.Упркос кризи отпорности, антибиотици су и даље јефтини. Попут фосилних горива, њихова цена не укључује негативне последице употребе. Једна од тих последица је загађење. Истраживања показују да значајан дeo антибиотика завршава у рекама, где подстичу развој отпорности код бактерија у околини. Проблем је и сама производња, посебно у земљама попут Индије, где отпадне воде фабрика садрже екстремно високе концентрације антибиотика. Kао и климатска криза, отпорност на антибиотике разоткрила је глобалне неједнакости.Земље с високим дохотком, које су у прошлости имале највише користи од њихове доступности, сада предузимају кораке за смањење употребе, што им отежава заузимање моралног става према другим земљама. За разлику од фосилних горива, антибиотике никада нећемо моћи у потпуности напустити. Проблем је што су многе фармацеутске компаније одустале од потраге за новим јер се ради о производу који губи на вредности сваком употребом. Тешко је замислити савршенију антикапиталистичку робу од производа чија се вредност смањује сваки пут кад га употребите. То значи да су нам потребни алтернативни модели. +Неки предлози укључују међународне институте финансиране од стране влада који би развијали јавно доступне антибиотике или претплатничке моделе у којима здравствени системи плаћају фиксни износ произвођачима, независно од количине продатог лека.Kоачно, не смемо заборавити да антибиотици нису једина опција. Цанцине, боља санитарне мере и основне хигијенске радње попут прања руку кључни су за превенцију инфекција. Доба безбрижне употребе антибиотика је завршено. Спознаја о ограничењима овог чудесног лека, баш као и буђење у стварности климатске кризе, на крају можда и није лоша ствар.(Индекс)The post АНТИБИОТИЦИ СУ ПРЕТЊА appeared first on Galaksija Nova.