Анксиозни поремећаји најчешће су менталне здравствене тегобе на свету, а погађају око 360 милиoна људи. Ново истраживање нуди наду за боље лечење – научници су не само идентифковали специфичне неуроне који подстичу анксиозност, већ су и открили како их умирити. Регулацијом само неколико неурона у амигдали, делу мозга кључног за емоције, памћење и одлучивање, истраживачи су код мишева уклонили анксиозност, депресију и тешкоће у социјалним интеракцијама, пише Science Alert.Истраживачи са Шпанског националног истраживачког већа (CSIC) и Универзитета Мигуел Ернáндез у Елчеу (UMH) постигли су поновно успостављање равнотеже циљањем гена названог GRIK4, који има важну улогу у комуникацији унутар мозга. Открили су да прекомерна активност овог гена доводи до повећане производње протеина GluK4, што код мишева изазива понашања слична анксиозности. Такви мишеви обично избегавају отворене просторе, показују нелагоду у дружењу и знаке депресије, а имају и сметње с препознавањем предмеKористећи технике генетског уређивања да смање активност гена GRIK4, научници су смањили износ протеина GluK4. Резултат је елиминација знакова анксиозности, депресије и социјалних потешкоћа код мишева. „Ово једноставно прилагођавање било је довољно за поништавање понашања повезаних с анксиозношћу и социјалним дефицитима, што је изванредно”, каже неуронаучник Алваро Гарсија.Тим је, осим тога, одредио и тачан тип неурона у амигдали који је одговоран за симптоме анксиозности. Kада су активност тих специфичних неурона вратили на уобичајено делање, понашање мишева се нормализовало. „Већ смо знали да је амигдала укључена у анксиозност и страх, али сада смо препознали специфичну популацију неурона чија је неуравнотежена активност сама по себи довољна за покретање патолошких понашања”, објашњава неурознаучник Хуан Лерма.Занимљиво је да су третирани мишеви и даље имали тешкоћа у задацима препознавања оредмета, што сугерише да су и други делови мозга укључени у анксиозне поремећаје и да их ова метода није кориговала. Ипак, исти је третман био успешан и на мишевима који нису били генетски модификовани, али су имали повишену анксиозност, што додатно потврђује кључну улогу коју локализовани мождани делови имају у овим поремећајима.Иао ови процеси тек треба да се потврде у људском мозгу, мишеви се сматрају добрим научним моделом. Ово откриће отвара врата развоју нових терапија које би могле помоћи умиривању прекомерно активне, анксиозне мозгове. Техника слична оној коришћеној у овој студији могла би се прилагодити за људе и донети олакшање многима. „Циљано деловање на ове специфичне неуралне мреже могло би постати делотворна и локализована стратегија за лечење афективних поремећаја”, закључује Лерма. Истраживање је објављено у часопису iScience.(Индекс) The post ПРИПИТОМЉАВАЊЕ НЕРАВА appeared first on Galaksija Nova.