Једна нова, провокативна научна студија сада доводи у питање овај општеприхваћени концепт. Астрономи сугеришу да смо можда погрешно протумачили кључне доказе и да се ширење универзума, супротно веровању, заправо успорава. Ако се ови налази потврде, то не би била само мања корекција, већ велики заокрет у парадигми – промена која оспорава рад овенчан Нобеловом наградом.Деценијама смо живели са идејом да се наш универзум не само шири, већ да се то ширење убрзава, вођено мистериозном силом познатом као тамна енергија. Ова теорија, која је својим ауторима донела Нобелову награду, постала је један од темеља модерне космологије и обликовала наше разумевање коначне судбине свега што постоји. Међутим, једна нова, провокативна научна студија сада доводи у питање овај општеприхваћени концепт. Астрономи сугеришу да смо можда погрешно протумачили кључне доказе и да се ширење универзума, супротно веровању, заправо успорава. Ако се ови налази потврде, то не би била само мања корекција, већ велики заокрет у парадигми – промена која оспорава рад овенчан Нобеловом наградом и отвара могућност потпуно другачијег краја нашег космоса.Научни чланак истражује пет најизненађујућих закључака из овог револуционарног истраживања, која би могла да промене све што мислимо да знамо о прошлости, садашњости и будућности универзума. Откриће убрзаног ширења универзума, награђено Нобеловом наградом за физику 2011. године, сада је под озбиљним знаком питања. Утемељена теорија заснована је на посматрању експлодирајућих звезда познатих као супернове Типа 1а. Међутим, нова студија тврди да је кључна претпоставка на којој се заснива целокупан рад можда била погрешна. Професор Јунг-Вук Ли са Универзитета Јонсеи, који је водио истраживање, користи моћну аналогију да опише ситуацију: „Прошло је 27 година од открића тамне енергије и убрзаног ширења универзума,” рекао је Ли. „Међутим, постојала је кључна претпоставка која се испоставила као нетачна. То је као да закопчавате кошуљу са погрешно закопчаним првим дугметом.”Ако су нови налази тачни, то има дубоке импликације на коначну судбину космоса. Уместо сценарија вечног ширења, где би се галаксије удаљавале једна од друге док универзум не постане хладно и празно место, поново се отвара могућност великог сажимања (Big Crunch). Овај сценарио предвиђа да би се ширење универзума на крају зауставило и преокренуло, што би довело до тога да се сва материја и енергија поново сажму у једну тачку – у некој врсти обратног Великог праска. Ова идеја потпуно мења наше виђење космичког краја, претварајући га из бесконачне експанзије у коначни колапс.Читав закључак овенчан Нобелом почивао је на једној темељној претпоставци о суперновама Типа 1а, које су сматране стандардним свећама космологије. Веровало се да све оне експлодирају са истом, униформном светлином, што је астрономима омогућило да их користе као поуздане маркере за мерење огромних космичких удаљености. Управо су мерења која су показала да су удаљене супернове блеђе него што се очекивало довела до закључка о убрзаном ширењу. Нова студија нуди алтернативно објашњење: супернове у раном универзуму нису биле блеђе зато што су даље, већ зато што су, у просеку, заиста биле слабијег сјаја. Ово није грешка у мерењу, већ изазов самој методологији – исправљањем овог систематског одступања, подаци и даље показују да се универзум шири, али сада се то ширење успорава.Успоравање ширења директно утиче на наше разумевање тамне енергије. Према анализи коју је водио професор Ли, тамна енергија није константна сила која вечно гура универзум, већ сила која временом слаби или бледи. Ако се овај тренд настави и тамна енергија настави да се смањује до те мере да постане негативна, то је теоретски окидач који би покренуо контракцију универзума. Другим речима, слабљење тамне енергије је управо механизам који би могао довести до сценарија великог сажимања.Ова нова студија није само усамљена, изолована идеја. Значајну тежину њеним тврдњама даје чињеница да је утицајни козорцијум Desi независно дошао д сличног закључка. Све ово сигнализира почетак жестоке дебате која ће обликовати будућност космологије. Професор Карлос Френк, космолог са Универзитета у Дaраму који није био укључен у рад, описао је налазе као провокативне, занимљиве и „нешто што се не може тек тако одбацити”. Његове речи потврђују да се научна заједница суочава са резултатима који носе са собом дубоке последице, покрећући ново поглавље у нашој потрази за разумевањем универзума.На крају, ова студија нас подсећа на једну од најважнијих лекција науке: наше разумевање космоса није уклесано у камену. Оно се непрестано развија, преиспитује и мења са сваким новим доказом и сваком новом перспективом. Чак и идеје овенчане Нобеловом наградом морају издржати тест времена и нових података. Остаје да се запитамо: ако се једна од темељних идеја модерне космологије може довести у питање, која следећа велика истина о универзуму чека да буде откривена?(Астрономски магазин)The post BIG BANG НИЈЕ ПОЧЕТАК appeared first on Galaksija Nova.