Наоружане клештима, шкорпије поседују једно од најмоћнијих оружја у животињском царству – за које се испоставило да је ојачано тешким металима. Научници су открили да различите врсте ових животиња уграђују те метале у своје егзоскелете на различите начине, у зависности од тога како лове и како се бране. Истраживачи су испитали жаоке и клешта 18 врста шкорпија користећи рендгенске зраке и електронске микроскопе и анализирали где се и како обогаћују металима попут цинка, гвожђа и мангана. Открили су да је цинк често концентрисан тачно на врху жаока, док манган постаје доминантни метал како се жаока шири. Код клешта се цинк и гвожђе најчешће појављују дуж унутрашње површине оштрица, помажући им да издрже стрес хватања и гњечења плена.„Микроскопске методе које смо користили омогућиле су да идентификујемо појединачне прелазне метале са изузетно високим детаљима, показујући како је природа вешто пројектовала ове метале у оружје шкорпије”, каже Едвард Вичензи, научни истраживач у Институту за конзервацију музеја Смитсонијан. Док шкорпије углавном прате исти основни план грађе тела, различите врсте дају предност различитом типу оружја. На пример, род Оpistophthalmus има пар снажних клешта, али прилично неупечатљив реп у смислу снаге. То је зато што ове врсте шкорпије користе предње удове за копање својих јазбина и више се фокусирају на гњечење плена клештима, користећи жаоку само као резерву.Међутим, оне из рода Parabuthus се не зову шкорпије са дебелим репом без разлога. Њихове снажне жаоке испоручују, односно убризгавају отров који јако брзо делује, тако да држање плена није приоритет. То је прилично јасно јер имају релативно сићушна клешта. На први поглед, очекује се да ће шкорпије са већим клештима ојачавати свој егзоскелет већим количинама метала него оне са мањим оружјем. То је и била хипотеза тима научника у овој студији. Али резултати су их изненадили. Анализа је показала да код врста са дужим клештима и слабијом снагом гњечења клешта имају већи ниво обогаћења цинком у поређењу са онима које снажније и дуже држе жртву у клештима. Можда делује чудно, али овакав налаз има неку врсту логике.„Ово указује на улогу цинка, који осим за тврдоћу, има и велику улогу у издржљивости клешта. На крају крајева, дуга клешта морају да ухвате плен и спрече га да побегне пре него што се убризга отров. Ово је занимљиво откриће јер указује на еволутивну везу између начина коришћења оружја и специфичних својстава метала који га појачава”, каже Сем Кембел, еволуциони биолог са Универзитета у Квинсленду у Аустралији. Ова интригантна студија има широке импликације, не само за шкорпије већ и за друге зглавкаре или инсекте који појачавају своје телесно оружје металима – било да су то пауци, мрави, пчеле или осе… Истраживање је објављено у Journal of the Royal Society Interface.(РТС)The post ШКОРПИЈЕ ЈОШ ОПАСНИЈЕ! appeared first on Galaksija Nova.