Повишена концентрација специфичног протеина у урину могла би бити показатељ ризика од деменције, открива велика студија коју су спровели истраживачи из Холандије и Шведске, пише Science Alert. Реч је о албумину, најзаступљенијем протеину у људској крвној плазми, који се такође налази у храни попут јаја, млечних производа и семенки. Бубрези, који филтрирају отпадне твари из тела, у нормалним околностима не пропуштају албумин у урин. Стога је висок износ у мокраћи, стање познато као албуминурија, обично знак оштећења бубрега. Но, још више изненађује откриће да би то могло предвидети и ризик од деменције.Овај закључак произлази из студије која је обухватила готово 133.000 становника Стоцкхолма старијих од 65 година који нису имали историју деменције. Млађи од 65 година искључени су јер се чак 96 посто дијагноза деменције поставља управо у старијој групи. Након праћења у трајању од отприлике четири године, код 7 посто учесника развио се неки облик деменције. Истраживачи су утврдили да је албуминурија повезана с већим ризиком од развоја деменције, чак и пошто су у обзир узели функцију бубрега и друге релевантне чиниоце. У успоредби с особама с нормалном разином албумина у урину (мање од 30 mg/g), они с умереним износима (30-299 mg/g) имали су 25 посто већи ризик, док је код оних с високим количинама (више од 300 mg/g) ризик био већи за 37 посто.Поставља се питање каква је веза између ова два наизглед неповезана стања. „Бубрези и мозак могу се чинити као врло различити органи, али деле важну карактеристику: оба зависе од осетљивe мрежe малих крвних судова”, објаснио је Хонг Xу, нефролог из Института Kаролинска у Шведској и дописни аутор студије. „Kада су крвне жиле у бубрезима оштећене, исти се процес често догађа и у мозгу.”У скаду с тим, албуминурија је најснажније повезана с васкуларном деменцијом, која настаје због васкуларних узрока попут хипертензије, дијабетеса или можданог удара. Васкуларна деменција други је најчешћи облик деменције, одмах иза Алцхajмерове болести. Оштећење бубрега омогућује протеинима да процуре у мокраћу, а на сличан начин оштећење крвно-мождане баријере у мозгу допушта токсичним и упалним молекулима да уђу у мождано ткиво, што доводи до неуролошких проблема повезаних с деменцијом. Ова веза потврђује и резултате пређашњих истраживања из Норвешке и САД.У будућности би провера на албуминурију могао постати вредан алат за рану процену ризика од деменције, посебно код пацијената с дијабетесом, хипертензијом или кардиоваскуларним болестима. „Рано откривање албуминурије могло би потенцијално одгодити или спречити почетак деменције”, закључује Xу. Будући да за деменцију још нема лека, нагласак остаје на превенцији и препознавању фактора ризика.(Илустрација Википедија)(Индекс)The post МОКРАЋА КРИЈЕ ДЕМЕНЦИЈУ appeared first on Galaksija Nova.