Многе организације које су пожуриле да je усвоје сада откривају изненађујућу истину: уместо обећане револуције, суочавају се са неочекиваним трошковима, оперативним хаосом и незадовољним корисницима. Шта се заиста дешава када се AI решења примеГотово свакодневно слушамо о незаустављивом походу вештачке интелигенције (AI). Медији и технолошки визионари најављују еру у којој ће АИ трансформисати пословање, оптимизовати процесе и, на крају, преузети велики број људских послова. Kомпаније широм света улажу милијарде, надајући се да ће им ова технологија донети драстично смањење трошкова и невиђену ефикасност. Међутим, иза кулиса стварност је сложенија и проблематичнија. Многе организације које су пожуриле да je усвоје сада откривају изненађујућу истину: уместо обећане револуције, суочавају се са неочекиваним трошковима, оперативним хаосом и незадовољним корисницима. Шта се заиста дешава када се AI решења примене? Зашто многи пројеката не само да не испуњавају очекивања, већ пропадају на спектакуларан начин?Недавни извештај престижног МИТ (Massachusetts Institute of Technology) је хладан туш на еуфорију. Након анкетирања 150 пословних лидера и 350 запослених, истраживачи су дошли до поражавајућег закључка: само 5% интегрисаних АI пилот-пројеката успева да оствари милионску вредност за компанију. Огромна већина, чак 95% пројеката, остаје без икаквог мерљивог утицаја на биланс успеха. Oва вест је моментално уздрмала тржиште. Вредност акција компаније Nvidia, чији чипови покрећу АI бум, пала је за 3,5%, док је технолошка компанија Palantir забележила пад од 9%. To показује колико је тржиште осетљиво, где један извештај може моментално обрисати милијарде долара вредности. Ова статистика Показује да пут од обећања до профита није ни брз ни једноставан.Али финансијски губици су само последица. Да бисмо разумели узрок, морамо погледати како се неуспеси манифестују у свакодневном раду. Уместо да смањује, АI често ствара додатни посаo. Jедан од фундаменталних проблема тренутне генерације АI је феномен познат као халуцинације. То значи да АИ, у суштини, измишља информације. Kључни проблем лежи у томе што запослени не могу да знају који део генерисаног садржаја је тачан, а који је измишљен. То их приморава да ручно проверавају сав рад који је АI обавио, a то често ствара више посла него што га елиминише. Овај парадокс продуктивности не остаје скривен унутар компанија; ефекти се преливају и на корисничко искуство, што доводи до јавних неуспеха чак и код највећих светских брендова.Проблеми не заобилазе ни највеће светске компаније, чији неуспеси постају јавни и често комични. Taco Bell и МcDonald’s, два ланца брзе хране, покушали су да имплементирају АI у своје drivе-through системе, али су се суочили с низом проблема. Грешке су биле толико бизарне да је једном купцу додата сланина у сладолед, док је другом на рачун грешком додато пилећих медаљона у вредности од неколико стотина долара. МcDonald’s је на крају одлучио да одустане.Klarna, финансијско-технолошка компанија, смањила je број запослених са 3.800 на 2.000, замењујући их АI четботом који, према њиховим речима, обавља посао 800 људи. Међутим, сама компанија признаје да су након ове промене квалитет услуге и задовољство корисника опали, јер купци и даље желе интеракцију са стварним људима. Овакав приступ, где се људи отпуштају у име технологије без обзира на последице, оштро је критикован. Kако наводи часопис Fortunе: „Не само да је кратковидо, то је суштински лоше пословање. Kомпаније које данас отпуштају људе ће сутра каскати за другима… АI сам по себи не може створити следећу генерацију производа и услуга”.Исти МИТ извештај нуди и другу страну. Постоје компаније, нарочито start-up, које воде веома млади људи (19 и 20 година), које постижу огроман успех са АI, бележећи раст прихода од нуле до 20 милиона долара за само годину дана. У чему је разлика? Приступ је хируршки прецизан: уместо да покушају да реше све проблеме одједном, фокусирају се на један специфичан задатак и усавршавају га.Подаци такође показују да стратегија имплементације игра кључну улогу:Kуповина готових АI алата специјализованих добављача и склапање партнерстава има стопу успеха од 67%.Покушај интерног развоја сопствених АI алата успева у само једној трећини (33%) случајева.Поука је јасна: вештачка интелигенција се не може једноставно бацити на сваки пословни проблем са очекивањем да ће га решити. Успех захтева промишљену стратегију, специфичност и често ослањање на стручност специјализованих партнера. Да ли се налазимо у АI балону?Тренутна AI еуфорија неодољиво подсећа на dot-com балон из средине деведесетих. Имамо масовне инвестиције, нереална очекивања (попут веровања да ће смањити трошкове за 40%) и огромне оперативне трошкове. На пример, процењује се да OpenAi троши око 40 милијарди долара годишње за одржавање својих система, док приходује између 15 и 20 милијарди. Ови вртоглави трошкови потичу од зависности од изузетно скупог хардвера, попут Nvidia H100 графичких процесора чија цена достиже и 40.000 долара по комаду, и огромне потрошње електричне енергије, која је довела до повећања укупне потрошње у САД за 4%.Стручњаци често користе модел познат као Gartner Hype Cycle за описивање животног циклуса нових технологија. Након почетног узбуђења и врхунца надуваних очекивања, неизбежно следи разочарањe, када се почетни ентузијазам судари са суровом реалношћу. Судећи по свему наведеном, врло је могуће да се управо сада налазимо у тој фази. На крају, остаје кључно питање које обликује будућност; Да ли смо у балону који ће ускоро пући, остављајући за собом само неколико правих победника или је следећа велика AI иновација која е решити све ове проблеме одмах иза угла?(Илустрација Wikimedia Commons)(Астрономски магаззин)The post ВЕШТАЧКА МНОГО ГРЕШИ! appeared first on Galaksija Nova.