Одраније је познато да су интелигентни, али не у толикој мери – гаврани, који су опортунистички стрвинари, не задовољавају се само праћењем предатора, већ и мапирају и памте места где је плен нападнут, открио је у међународни тим истраживача. У студији објављеној у часопису Sciencе истраживачи показују да ове птице из породице врана мобилишу врло софистициране способности навигације и просторног памћења да постигну своје циљеве. „Иако су познати по својој интелигенцији, било је запањујуће видети како се ове когнитивне вештине развијају у већој мери у природи”, рекао је Матијас-Kлаудио Лорето, главни аутор. Студија је спроведена у срцу познатог парка Јелоустон, пространог заштићеног подручја на западу САД, где су вукови поново уведени у дивљину средином деведесетих након седам деценија. „Овај рад не би био могућ нигде другде”, додао је Џон Марзлуф, професор наука о дивљим животињама на Универзитету у Вашингтону и коаутор студије.Да би их пратили, истраживачи су причврстили мале GPS уређаје на 69 гаврана, што је импресиван број с обзиром на тешкоће с којима се ове врло интелигентне и неповерљиве птице могу ухватити. „Најмања промена у њиховом окружењу може их учинити сумњичавим”, нагласио је професор Лорето, специјалиста за бихевиоралну биологију на Универзитету ветеринарске медицине у Бечу. Тим је такође имао податке о кретању 20 вукова у парку, који су били опремљени огрлицама за праћење.Током две и по године истраживачи су приметили само један случај гаврана који прати вука дуже од сат времена, с обзиром на то да се врло брзо појављују на местима где је животињу управо убио предатор. Детаљна анализа показала је да се у стварности гаврани враћају на места где вукови обично нападају свој плен, што указује на то да су ове птице развиле и запамтиле неку врсту мапе тих ресурса. Неке вране прелете и до 155 километара у једном дану да стигну до подручја где као да очекују лешеве Гаврани такође лоцирају свеже убијени плен захваљујући одређеним сигналима, попут вучјег завијања. Према истраживачима, они се првенствено ослањају на своје памћење.„Имају много шире знање него што смо мислили да је могуће”, истакао је Џон Марзлуф, додавши да је изненађен овим открићем. Ловишта вукова нису насумично распоређена, напомиње Матијас-Kлаудио Лорето, већ су концентрисана у одређеним секторима, попут равница и отворених долина. Дакле, гаврани се могу сетити прошлих оброка или уочити индиректне знаке, попут костију, да би изградили своје менталне мапе. Иако је однос између вука и гаврана у популарној култури приказан као складан, ови налази указују на то да је он у стварности прилично неуравнотежен, подвлачи Џон Марзлуф: „Гаврани имају много више користи од овог споразума него вукови”. Истраживачи су заиста приметили како вукови терају гавране шапама, а неки чопори чак иду толико далеко да овај задатак додељују једном од својих чланова.Гаврани, који могу понети 200 грама меса, ефикасни су стрвинари, али су и бучни и стога рескирају привлачење других стрвинара у та подручја, на штету вукова. Професор Марзлуф верује да би недавна студија могла утрти пут новим истраживањима о томе како младе вране развијају ово софистицирано знање:“Гаврани су одувек фасцинирали људе, али никада нисмо очекивали да могу памтитиинформације које покривају хиљаде квадратних километара у својим мозговима, који су једва већи од врхова наших палчева. Потценили смо их”,(Илустрација Shutterstock)(Kликс) The post ГАВРАНИ СУ ПАМWТНИЈИ appeared first on Galaksija Nova.