Гравитација је најслабија међу познатим фундаменталним интеракцијама, али у великим пространствима постаје доминантна сила која обликује светове и одређује кретање звезда и галаксија. Њено извориште је маса. По Исаку Њутну је сила узајамног привлачења између маса. По Алберту Ајнштајну она не само да привлачи масе, већ савија и сам простор и време, дајући им облик и ток кроз које се тела крећу као да следе скривене путање. На Земљи гравитација није свуда иста. Мале разлике у расподели масе унутар планете доводе до варијација у њеном гравитационом пољу. Она обликује ниво мора, усмерава кретање вода и исцртава њен прави облик, геоид.Управо кроз та одступања, захваљујући мерењима са сателита GOCE (Gravity field and steady-state Ocean Circulation Explorer – Истраживач гравитационог поља и стационарне циркулације океана), постаје видљиво оно што је иначе невидљиво: како гравитација нечујно и постојано обликује нашу планету.Сателит GOCE Европске свемирске агенције је од 2009. до 2012. прикупљао податке за изузетно прецизно мапирање Земљиног гравитационог поља. На основу тих мерења добијен је облик геоида, замишљене површине на којој је гравитациони потенцијал свуда исти. То практично одговара нивоу мора када би океани били потпуно мирни, без плиме, ветрова и струја, обликовани искључиво гравитацијом. Геоид зато представља природну нулту висину у геофизици и геодезији. Kако се мери геоид?Поменути сателит није директно уочио облик геоида. Он је мерио врло ситне промене у јачини гравитације помоћу изузетно осетљивог инструмента градиометра. Овај уређај региструје разлике у гравитационом убрзању између блиско постављених тачака у сателиту. Те разлике су изузетно мале, али носе информацију о расподели масе унутар Земље. На основу тих мерења рачуна се гравитациони потенцијал, а затим и облик геоида.Гравитација на Земљи није свуда иста. Она зависи од: расподеле масе у унутрашњости планете (гушћи материјали јаче привлаче), рељефа (планине, океански ровови), ротације Земље (центрифугални ефекат смањује ефективну тежину на екватору), динамике унутар плашта и коре. Због тога геоид није савршена сфера, већ наборана површина са благим узвишењима и удубљењима која одражавају неуједначену расподелу масе у Земљи. Сателит је омогућио одређивање динамичке топографије океана и образаца њихове циркулације са до тада невиђеном резолуцијом. Kомбиновањем геоида са стварним нивоом мора добијају се информације о кретању морских маса, што је кључно за разумевање климатског система. Подаци о гравитацији које је прикупио доприносе и бољем разумевању процеса у унутрашњости Земље, укључујући оне који доводе до земљотреса, јер се промене расподеле масе могу регистровати као промене у гравитационом пољу. Летелицу масе око једне тоне покретао је јонски мотор који је стварао веома мале, али континуиране силе, компензујући отпор остатака Земљине атмосфере на изузетно ниској орбити. Управо та ниска орбита омогућила је високу прецизност мерења.(Астрономски магазин) The post НЕВИДЉИВИ ОБЛИK ЗЕМЉЕ appeared first on Galaksija Nova.