Kриосан, концепт дуготрајног боравка у суспендованој анимацији у стању дубоког смрзавања, деценијама је незаобилазан у научној фантастици. Иако је идеја мирног сна током путовања големим свемирским пространствима и даље далеки сан, научници су корак ближе остварењу. Тим истраживача са Универзитета Ерланген-Нирнберг у Немачкој вратио је активност мозговима мишева након што су ткиво пажљиво сачували у стакластом стању, методом званом витрификација, а затим га полако одмрзнули, како је описано у студији објављеној у часопису Proceedings of the National Academy od Sciences, пише Futurism.Уместо суспендовања целих људских тела, као што је то учинила Елен Риплиу научно-фантастичном хорору Аlien, вођа истраживања Александер Герман и сарадници сматрају да њихов приступ можепоставити темеље за заштиту мозга након тешких озледа, очување донираних органа или чак суспендовање целих тела сисара криопрезервацијом. „Ако је функција мозга својство које произлази из његове физичке структуре, како је можемо обновити након потпуног гашења?” – изјавио је Герман за часопис Naturе.Сам чин замрзавања изузетно је штетан за органско ткиво јер кристали леда могу пробити ћелијске мембране. То је само један од проблема с којима су се истраживачи суочили. „Осим стварања леда, морамо узети у обзир неколико других чинилаца, укључујући осмотски стрес и токсичност твари које се користе за криопротекцију”, додао је Герман.Да избегну стварање кристала леда начници су се усредсредили на витрификацију, процес у којем се молекули заробљавају у стакластом стању изузетно брзим хлађењем течности. У својим покушајима обнављања активности користили су смрзнуте мозгове мишева. „Хтели смо да видимо може ли се функција поново покренути после потпуног престанка молекуларног кретања у стакластом стању”, објаснио је Герман.Започели су с малим узорцима, витрификујући кришке мишјих мозгова дебљине 350 микрометара. Узорци су уроњени у раствор хемикалија за криопрезервацију, а затим охлађени на минус 195 Целзијевих стеепест помоћу течног азота. Пошто су провели између десет минута и седам дана у дубоком замрзавању, кришке су одлеђене. Прегледом под микроскопом утврдено је да су неуронске и синаптичке мембране остале нетакнуте. „Значајно је да је дугорочна потенцијација у хипокампусу (LTP) била добро очувана, што указује да ћелијски механизам учења и памћења остаје оперативан”, наводи се у научном раду. Неурони су такође реаговали на електричне подражаје на начин који је одступао од уобичајеног, али је и даље био углавном нормалан. (АI илустрација)(Индекс) The post ОЖИВЕЛИ СУ МИШЈИ МОЗАK appeared first on Galaksija Nova.