Студија је утврдила да је епигенетско старење – мера биолошког доба појединца за разлику од хронолошког – било најизраженије код припадника мушког пола у педесетим и раним шездесетим годинама.Токсичне „вечне хемикалије”, познате као PFAS, могу узроковати брже биолошко старење мушкараца у педесетим и раним шездесетим годинама у поређењу са женама истог доба, показало је ново истраживање. Ове твари су назване „вечним хемикалијама” јер су потребне године да се разграде, а има их у крви око 98 посто Американаца, према проценама Националних академија наука, инжењерства и медицине, пише CNN. Студија је утврдила да је епигенетско старење – мера биолошког доба појединца за разлику од хронолошког – било најизраженије код мушкараца. „Везе између изложености PFAS-у и убрзаног епигенетског старења биле су најснажније код мушкараца од 50 до 65 година”, изјавио је главни аутор студије Kсаингвеи Ли, професор епидемиологије на Медицинском факултету Универзитета Шангај Ђиао Тонг у Kини. „Код млађих и старијих од 65 година везе су биле слабије и углавном статистички занемарљиве. Уочили смо и неке везе код жена, но оне су уопште биле слабије и мање доследне него код мушкараца средњег доба.”Налаи упућују на полно специфичан учинак, што је за очекивати од хемикалија које ометају ендокрини систем, кључну мрежу регулисања телесне функције попут раста, метаболизма, расположења и репродукције, рекла је Џејн Манки, извршна директорка и главна научница у непрофитној организацији Food Packaging Forum, која није учествовала у истраживању.Kод мушкараца гомилање PFAS-а може смањити количину тестостерона, нарушити квалитет сперме и повећати ризик од рака тестиса и бубрега. Ранија истраживања показују да жене брже елиминишу одређене врсте поменутих хемикалија због трудноће, дојења и менструалног циклуса и да се разлика у скупљању тих матеија међу половима смањује након менопаузе.Иако су резултати нове студије занимљиви, „не могу се тумачити као узрочно-последична веза, већ као делови слагалице који помажу утврђивању биолошке вероватноће”, додала је Манки. Студија, објављена у часопису Frotiers in Aging, користила је податке прикупљене 1999. и 2000. од 326 насумично одабраних старијих жена и мушкараца. У узорцима крви анализирано је постојање 11 врста PFAS хемикалија и мерена метилација ДНK, епигенетски показатељ који регулише експресију гена. Истраживачи су те податке унели у десетак „епигенетских сатова” да процене биолошко старење испитаника. Америчко веће за хемију, које представља индустрију, поручило је за CNN да се ради о истраживачкој студији утемељеној на малом узорку и подацима пре више од 20 година. „Овај рад не доказује да изложеност наведеним хемикалијама узрокује старење, нити мења опсежан научни и регулаторни рад у току да се разуме и контролише специфични PFAS који би могли бити забрињавајући”, изјавио је Том Фланаген, виши директор за комуникације Већа.Речене хемикалије користе се од педесетих година прошлог века за израду производа отпорних на воду, масноћу и топлоту, попут нелепљивог посуђа. Повезане су са озбиљним здравственим проблемима, укључујући рак, неплодност, висок холестерол, хормонске поремећаје, оштећење јетре, гојазност и болести штитне жлезде. Опасности тзв. наслеђених PFAS, као што су PFOS, PFОА и PFHxS, толико су познате да је њихова елиминација циљ Стокхолмске конвенције о постојаним органским онечишћујућим тварима, глобалног споразума који су Сједињене Државе потписале, али нису ратификовале.Хемијска индустрија створила је бројне друге облике PFAS који нису толико истражени, а могли би имати сличне биолошке учинке. „Наши резултати сугеришу да и неки мање проучавани PFAS – наиме перфлуорононанска киселина (PFNA) и перфлуорооктансулфонамид (PFOSА) – могу имати биолошки значајне везе”, изјавио је Ли. Студија је открила да су више концентрације управо те две твари биле снажни предиктори бржег епигенетског старења код мушкараца од 50 до 64 године, али не и код женаУпркос овим налазима, Ли поручује да је важно не паничити: „Наша студија указује на повезаност, а не на узрочност. Изложеност PFAS-у је широко распрострањена и потпуно избегавање је нереално. Ипак, смањење излагању где је то могуће – попут коришћења сертификованих филтера за воду, праћења локалних савета о води и избегавања контакта с материјалима отпорним на мрље или масноћу – могу бити разумни кораци. Истовремено, значајно смањење ризика увелико зависи од регулаторних мера и чишћења околине, будући да се многа излагања догађају на нивоу заједнице”.(AI илустрација)(Индекс) The post МУШKАРЦИ БРЖЕ ОСТАРЕ! appeared first on Galaksija Nova.